Škripa, a potom tresak i udar metala o metal – tako prilikom pomeranja odzvanja velika zatvorska kapija jedine srpske kaznionice za žene. A iza kapije – tišina. Da nije visokog betonskog zida i pravougaone, dvospratne zgrade smeštene stotinak metara dalje, bliže drugom kraju zida, po malo čemu bi moglo da se zaključi da je ovo zatvor. I to jedinstven po mnogo čemu.
Jedini je u našoj zemlji u kojoj kazne izdržavaju maloletnice i žene, one koje odgovaraju prekršajno i one kojima je zbog izvršenja krivičnog dela izrečena zatvorska kazna… Specifičan je, sigurno, po tome što u njemu kaznu izdržavaju i žene sa bebama, one koje su se porodile neposredno pred upućivanje u zatvor, ali i one koje su rodile u toku služenja kazne…
Od izlaska iz porodilišta bebe su sa majkama u nevelikoj, ali čistoj i urednoj prostoriji, u zgradici koja je fizički odvojena od drugih u zatvorskom krugu. Tu su dok ne navrše dve godine života. Ni dana duže, jer tako piše u zakonu.
Trenutno su u ženskom zatvoru četiri bebe. Ovoga puta, ni jedna od majki nije želela da govori za novine. Dosta im je, valjda, muke koja ih je snašla…
Radojica Šutović, upravnik KPZ za žene u Požarevcu, kaže da deca te dve godine žive kao svi njihovi vršnjaci van zatvorskih zidina. – Ovde im ništa ne nedostaje. Sve je obezbeđeno: maksimalna higijena, hrana, odeća za bebe, pelene, kozmetika, šetalice, kolica… Ipak, tužno je da odrastaju u ovakvoj sredini – kaže Šutović.
Na pitanje kako izgleda rastanak majki i beba posle propisane dve godine, upravnik uzdahnu, pa sleže ramenima.
– Od mog postavljenja krajem januara ove godine, video sam dva takva slučaja. Jedna majka je dobrovoljno predala dete Centru za socijalni rad, dok je za drugu utvrđeno da mentalno nije sposobna da se brine o bebi, pa je i ona predata centru. Verujem, naravno, da postoje i drugačiji slučajevi. Ako je suditi po statistici, više od 70 odsto osuđenica kada izađe sa izdržavanja kazne decu daju hraniteljskim porodicama ili centru – navodi upravnik ženskog zatvora.
Njegove reči, na indirektan način, potvrđuje i Aleksandra Pešić, v. d. načelnika za tretman, tvrdnjom da „mnoge osuđenice dete koriste kao instrument za ostvarivanje raznih pogodnosti”. Jer, objašnjava, trudnice su u zatvoru oslobođene svih obaveza.
Godinama je ženski zatvor imao oko 150 „stanovnica”. Poslednjih pet-šest meseci taj broj je gotovo dupliran, sada ih je oko 280. Po evropskim standardima, navodi Šutović, ima kapaciteta za 250.
– Početkom juna počela je izgradnja novog paviljona. Na taj način, smeštajni kapaciteti biće povećani na 320 mesta. Deo sredstava, 85 odsto, obezbeđen je iz IPA fondova, dok ostatak novca ide iz republičkog budžeta. Po projektu, osuđenicama će u novom paviljonu biti na raspolaganju i frizerski salon koji će koristiti za obuku da bi mogle da se bave ovim zanatom kada izađu – otkriva Šutović.
U zatvoru je najviše žena koje „okajavaju” grehe zbog krađa i teških krađa (od 23 do 25 odsto), zbog droge (od 21 do 23 odsto), dok ih je za razbojništva sa teškim posledicama oko 11 odsto. Mnogo je, priznaje upravnik, i onih koje su tu zbog najtežih krivičnih dela, mada ih je u poslednje vreme sve više zbog zloupotrebe službenog položaja.
– Trudimo se na sve načine da radno angažujemo što više osuđenica. Trenutno je takvih oko 70 odsto. Koja god hoće da radi – može bez obzira na tretman u kom se nalazi. Imamo tri plastenika, krojačku radionicu, izrađuju se ukrasni predmeti. Organizovali smo i opismenjavanje osuđenica. Pre dve nedelje je njih 18 dobilo sertifikate. Organizovali smo i školsku nastavu, pa tako osuđenice koje nemaju završenu osnovnu školu, ovde to mogu da urade. Iz donacija ćemo dobiti nekoliko računara, pa ćemo organizovati i kurs za kompjutere. U planu je da se organizuje i sekcija za odvikavanje od besa i agresije – kaže Šutović.
Pokušaji manipulacije, kaže načelnica za tretman, postoje. Na zaposlenima u ovoj službi je da ih prepoznaju i spreče.
– Nas je deset u službi za tretman. Trudimo se da budemo multidisciplinarni tim i da radimo zajednički. Svaki dan je novi profesionalni izazov – kaže Pešićeva.
Veliki je broj povratnica, naročito onih iz narkomanske populacije. Zajednički imenitelj im je, kaže naša sagovornica, da im je zatvor neka vrsta garancije za mir i stabilnost.
