Jedna od onih kojih su u tome uspeli je Biljana Jovanović iz tekstilne kompanije Luna.
Prvobitni cilj je bio da se zaradi jedna plata u kući, a posle 25 godina od osnivanja, kompanija ima ćerke firme, izvozi polovinu od ukupne proizvodnje, zapošljava 180 radnika i broji 250 kooperanata.
Iako danas kompanija plaća 400 ljudi, na početku nije bilo lako, jer je trebalo prevazići administrativne barijere i savladati pravila biznisa.
“Kad su mi rekli, šta se hvataš u kolo, kad ne znaš da igraš, savladala sam pravila. To me je pokrenulo i danas, evo osvajamo nova tržišta”, kazala je Jovanović na prvoj Međunarodnoj konferenciji o porodičnom preduzetništvu koja se održava na Zlatiboru.
Za rast porodičnog biznisa, neophodna je i podrška lokalne samouprave koja može da radi na poboljšanju ambijenta i infrastruktre, kaže predsednik opštine Čajetina Milan Stamatović.
“Ako nema dobrog privrednog ambijenta i razumevanja vlade i lokalne samouprave teško se može napraviti ozbiljniji rezultat. Mi smo se trudili da pomognemo privrednicima i da od njih napravimo partnere“, rekao je Stamatović.
Kaže da države u regionu dele istu sudbinu, pokušavaju da pokrenu privredu koja je više od 20 godina stagnirala.
Stamatović navodi da je svestan da postoji nelojalna konkurencija, da nije sve definisano i uredjeno i ističe da je tu važna uloga države.
Sa Međunarodne konferencije o porodičnom biznisu vladama treba da se pošalje poruka da demontiraju stari birokratski sistem i da uspostave sistem jednak za sve, rekao je Stamatović.
Pored birokratskih problema i nelojalne konkurencije, jedan od izazova za vlasnike porodičnih firmi je i finansiranje biznisa.
Direktor Garancijskog fonda Vojvodine Đorđe Raković objašnjava da taj fond daje garancije start ap korisnicima koji iza sebe nemaju bilanse.
“Na primer, ako tražite 100.000 evra kredit, vama će poslovna banka tražiti neku garanciju, odnosno kolateral od 200.000 do 300.000 evra, što je prilično za nekog mladog čoveka koji ulazi prvi put u biznis, a nema ni bilanse poslovanja”, kaže Raković.
On objašnjava da onda garancijski fond daje garanciju poslovnoj banci, a klijent sa tim fondom pravi ugovor o kolateralu koji je povoljniji – za 100.000 evra kredita, kolateral je 130.000 evra.
Raković je najavio i dobru saradnju sa sekretarijatom za privredu AP Vojvodina gde će taj sekretarijat subvencionisati kamate, a glavnicu kredita će preuzeti garancijski fond, što znači da će se za korisnike maksimalno smanjiti rizik.
Navodeći da korisnici kredita često nisu upućeni u vezi sa funkcionisanjem institucija AP Vojvodina poput sekretarijata i fondova, Raković kaže da se sada obilaze opštine i razgovara sa predstavnicima Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj kako bi se to promenilo.
