Do sada ste sigurno čuli da će u narednom periodu Instagram “ukinuti” lajkove, odnosno njihovo javno prikazivanje na fotografijama korisnika.
Iako se dosta pričalo o tome koliko će ta promena da utiče na samu društvenu mrežu i influensere, malo se pričalo tome koliko će taj potez uticati na ljudsku psihu.
Osnovna potreba ljudskog mozga, pokazala su brojna istraživanja, nije se promenila u poslednjih 10.000 godina. Prioritet je bila i ostala društvena povezanost i osećaj pripadnosti zajednici.
Kada dobijamo lajkove, to pokreće centar mozga koji ovo shvata kao pohvale. S druge strane, kada ih ne dobijamo, ili ne u meri u kojoj smo očekivali, to može da izazove negativne emocije i strah od odbacivanja, jer mozak konstantno vrši procenu da li negde pripadamo ili ne, piše Business Insider.
To nas dovodi do osnovnog pitanja kako koristimo društvene mreže. Da li nam one služe kako bismo potvrdili sliku koju imamo o sebi i koju želimo da drugi imaju o nama? Ili ih koristimo kako bismo izgradili društvenu zajednicu u kojoj se povezujemo s ljudima koji su nam slični, što nam pomaže u održavanju osećanja pripadnosti?
Iako nam je svima zajednička potreba za pripadnošću, postoje generacijski trendovi i tendencije koje određuju kako se dolazi do tog cilja.
Na primer, oni koji pripadaju generaciji X, koji su odrasli sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, imali su neobične poslove pre nego što su našli standardno zaposlenje. Prema istraživačima, oni koji pripadaju ovim generacijama uglavnom su radoholičari, skloni preterivanju u poslu koje vodi u preranu premorenost. Osim toga, za njih je karakterističan veliki broj razvoda. Generacija X, navode mnoga istraživanja, teži da se poveže sa drugima preko posla i svojih dostignuća.
S druge strane, milenijalce je uglavnom odgajala “baby boom” generacija, koja je stasala šezdesetih godina prošlog veka. Njihov osećaj pripadnosti je više društveno orjentisan. Milenijalci postaju finansijski nezavisni kasnije nego prethodne generacije zbog toga što naglasak stavljaju na formalno obrazovanje i zbog toga što su na tržište rada stupili u vreme svetske ekonomske krize. Oni žele da dobiju povratnu informaciju na poslu, jer su priznanje i odobravanje ili negiranje inkorporirani u njihov sistem vrednosti tokom odrastanja.
Ova želja za potvrđivanjem samo je pojačana na društvenim mrežama, pa ove platforme mogu da izazovu ozbiljnu patnju kod milenijalaca ako počnu da se upoređuju s drugima. Oni mogu da uporede broj lajkova ili pratilaca ili mogu da steknu sliku da je nečiji život mnogo bolji od njihovog. Ukratko, ako su vas odgajali na principu poređenja s drugima, odsustvo mehanizma upoređivanja može da vas dovede do krize identiteta.
Što se tiče generacije Z, ranija istraživanja ukazuju na to da oni, budući da su ih odgajali pripadnici generacije X koji su bili fokusirani na posao, i budući da su rasli u vreme procvata društvenih mreža, žude za autentičnim vezama kako bi mogli da osete pripadnost. Oni žele komunikaciju “lice u lice”, a tehnologiju više koriste kao sredstvo.
Bilo kako bilo, osećaj pripadnosti je jedna od osnovnih ljudskih potreba, a društvene mreže su samo jedno od sredstava koje koristimo kako bismo je zadovoljili. Iako smo svesni toga da je povezivanje s drugima mnogo više od potvrde putem lajkova, to ne znači da smo imuni na broj koji se nalazi ispod naše objave i da on neće uticati na našu sliku o sebi.
Istraživanja potvrđuju da lajkovi na društvenim mrežama mogu pozitivno da utiču na nas, ali samo kratkoročno. Nivo dopamina se podigne, ali nam je ubrzo potreban novi podsticaj te vrste. Drugim rečima, lajkovi mogu nakratko da nas usreće, ali nam ne hrane dušu.
Ostaje da se vidi da li će najavljena izmena doprineti formiranju autentičnih zajednica, a samim tim i čvršćem osećaju pripadnosti kod svojih korisnika. Da li će se korisnici okrenuti drugim platformama na kojima mogu da dobiju kratkoročnu potvrdu pripadnosti ili će se stvoriti nova, ugodnija atmosfera bez želje za takmičenjem s drugima?
