Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Svetog arhanđela Mihaila ili Aranđelovdan. Prema broju vernika koji ga slave, na drugom je mestu, posle Svetog Nikole.
Aranđelovdan je posvećen arhangelu Mihailu, predvodniku vojske anđela, bestelesnih sila dobra koje su učestvovale u stvaranju sveta. Smatra se čuvarem pravoslavne vere i borcem protiv jeresi.
Sveti arhangel Mihailo, simbol je borbe protiv zla, i na ikonama i freskama prikazan je kao nebeski ratnik u vojničkoj opremi, sa mačem, kopljem i zlim duhom koji, okovan lancima, leži pod njegovim nogama.
Njegov kult nastao je u trećem veku i razvio se najpre u Frigiji. Kao praznik, Aranđelovdan je ustanovljen vek kasnije, u vreme Silvestera Prvog Rimskog i Patrijarha Aleksandra Aleksandrijskog.
Po broju ljudi koji ga u našem narodu slavi kao krsnu slavu, nalazi se na drugom mestu. Molitvenik je pred Bogom za sve svečare i borac za njihov napredak.
Zašto je važno da na slavskoj trpezi imate i žito
Crkva podseća da se, nasuprot tradiciji slavara, i za ovaj praznik prinosi žito. Namenjeno je za pokoj duše predaka koji su se zavetovali Svetom arhangelu Mihajlu.
Zaštitnik je loze Nemanjića, slava je Saborne crkve u Beogradu.
Običaji i verovanja
Na današnji dan, veruje narod, obavezno se treba moliti za izlečenje, ali i oprostiti grehe svim nevernicima i tada će im se ostvariti najveća želja – oni i njihovi najvoljeniji biće zdravi.
U narodu se veruje da vreme na Aranđelovdan, pokazuje kako će biti tokom cele zime i proleća. Postoji i izreka: “Kakvo je vreme na Aranđelovdan, tako će biti tokom cele zime i proleća”.
U nekim krajevima Srbije smatraju ga i zaštitnikom stočara.
Veruje se da ovaj zimski svetac luta prerušen u prosjaka kako bi nevernike usmerio na pravi put, a nevoljnicima pomogao.
