Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja Miholjdan, praznik posvećen Prepodobnom Kirijaku Otšelniku, svecu koji je još za života smatran stubom hrišćanstva i uzorom monaških vrlina.
Po narodnom verovanju, posle Miholjdana nastupa prava jesen.
Prepodobni Kirijak rođen je u Korintu u 5. veku, a zbog čestih usamljivanja u pustinji nazivan je Otšelnikom. U narodu je poznat kao Sveti Miholj, po kojem je praznik i dobio ime. Bio je poznat po podvizima, čudesnim isceljenjima i mudrim savetima, a mnogi su dolazili kod njega po blagoslov i utehu.
Bežeći od slave, povlačio se sve dublje u pustinju, gde je i dočekao kraj ovozemaljskog života, upokojivši se u 109. godini.
Običaji i verovanja
U srpskom narodu se veruje da su ljudi rođeni na Miholjdan posebno nadareni i blagosloveni, te da ih u životu prati sreća.
Prema običajima, na današnji dan se ne radi po kući, već se završavaju svi poslovi na otvorenom, kako bi domaćinstvo spremno dočekalo zimu.
Prepodobni Kirijak Otšelik smatra se zaštitnikom moreplovaca, a praznik se u mnogim krajevima Srbije obeležava vašarima, litijama, preslavama i zavetinama.
Narod veruje da sa Miholjdanom počinje prava jesen, a ako vreme ostane toplo, taj period se naziva Miholjsko leto.
Mnoge porodice širom Srbije danas slave Miholjdan kao krsnu slavu.
