Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Preobraženje Gospodnje, jedan od 12 velikih hrišćanskih praznika.
Posvećen je trenutku kada se, prema predanju, Hristos na gori Tavor pred apostolima Petrom, Jakovom i Jovanom preobrazio i zasijao kao sunčeva svetlost, čime je otkrivena njegova božanska priroda.
U pravoslavnom narodu praznik je poznat i kao letnje Bogojavljenje, jer su se, kako se veruje, tada otvorila nebesa i začuo glas Boga Oca. Na Preobraženje se u crkvama osveštava grožđe, a u krajevima gde ga nema – drugo voće.
Praznik se uvek obeležava tokom Gospojinskog posta, pa je trpeza posna, uz ribu i vino. Brojni hramovi posvećeni su ovom prazniku, a širom Srbije održavaju se i vašari.
Prema narodnim običajima, žene uoči praznika vezuju crveni ili beli konac oko ruke i požele želju, a veruje se i da je Preobraženje poslednji dan za kupanje u rekama. Takođe, narod kaže: „Preobraženje je, preobražava se i gora i voda“ – jer od tada priroda polako nagoveštava jesen.
Verovanja upozoravaju da tog dana ne treba spavati preko dana, plakati niti vreme provoditi u kafani, jer se smatra da će takva navika pratiti čoveka cele godine. S druge strane, preporučuje se da se baš na ovaj dan proba prvo grožđe.
Narodno predanje vezuje praznik i za prognozu: lepo vreme na Preobraženje nagoveštava lošu letinu naredne godine, dok kiša i oblaci obećavaju plodnu.
