Poslednja sedmica pred Veliki vaskršnji post naziva se Bela nedelja, po belom mrsu koji se tih dana jede. Današnji dan, Bele poklade, najsvečanije su i najrasprostranjenije poklade tokom godine.
Ovaj praznik naziva se još i Velike, Uskršnje i Završne poklade, jer su poslednje zimske, ali i Prostene ili Proćke – po običaju međusobnog praštanja. Veruje se da na Bele poklade treba tražiti oproštaj i oprostiti drugima, kako bi se duša očistila i spremno dočekao Veliki post i pričest.
Prema hrišćanskom učenju, cilj je da se u Časni post, koji počinje u ponoć, uđe bez greha, jer da bi Bog oprostio ljudima, i oni moraju praštati jedni drugima.
Bele poklade su i dan maškara i povorki. Po selima se, najčešće mladići, maskiraju u junake, žene ili strašna bića, priređujući šale i plašeći decu.
U pojedinim krajevima prave se ljuljaške, a pale se i gomile slame koje mladići preskaču. Veruje se da onaj ko preskoči vatru ostaje zdrav tokom cele godine, a pepelom te vatre mažu se i deca.
U domovima se priprema bogata mrsna trpeza, naročito jela od belog mrsa, po čemu je praznik i dobio ime. Nerijetko se tog dana obeduje i po dva puta.
U ponoć počinje Veliki vaskršnji post – sedam nedelja posvećenih duhovnom očišćenju, molitvi i pripremi za najveći hrišćanski praznik, Vaskrs.
