U vremenu ekspanzije naprednih tehnologija, Interneta i društvenih mreža, biblioteke su svesne da im je jedan od zadataka i da aktivno rade na očuvanju kulturne tradicije svog naroda i da sećanje na određene zanate sačuvaju od zaborava.
U Biblioteci u Kostolcu, Ogranku Narodne biblioteke „Ilija M. Petrović“ Požarevac, u četvrtak, 5. oktobra 2023. godine, u saradnji sa Centrom za kulturu „Kostolac“ i Udruženjem za promociju kulture, tradicije i turizma „Od knjige do duše“, održana je radionica „Narodna tradicija – učimo o starim zanatima: pletenje i heklanje“.
Cilj ove edukativne i kreativne radionice bio je da se deca upoznaju sa starim zanatima, jer tradicionalne zanatske alatke, proizvodi i različiti proizvodi zanatskih radionica, predstavljaju deo materijalne kulturne baštine, kao i svedočanstvo jednog vremena koje polako nestaje u sveopštoj modernizaciji.
Polaznici radionice bili su učenici od 8. razreda Osnovne škole „Jovan Cvijić“ Kostolac, zajedno sa svojim nastavnicima. Bibliotekarke Renata Minić i Nevena Vuksanović, razgovarale su sa učenicima o starim zanatima, pletenju, heklanju kroz priče, legende i porodična iskustva, kao i o ručnim radovima.
Zatim se prešlo na praktičan prikaz pletenja i heklanja. Iskusne pletilje, Zorica Vujčić, Negica Pavlović i Ana Hranisavljević, pokazale su polaznicima osnove pletenja i heklanja, koji su odmah zatim, na veliko oduševljenje, želeli i sami da se oprobaju sa iglama i koncem.
Pletenje ili štrikanje, kao jedan od najstarijih zanata, duboko je ukorenjeno u našoj kulturi. Nekada je štrikanje bilo deo tradicije koja se po ženskoj liniji prenosila s kolena na koleno, ali ono što se malo zna je da je štrikanje prvobitno bio muški posao. Prvi štrikački ceh osnovan je u Parizu 1527. godine, a zatim i u ostalim gradovima širom Evrope. Ti cehovi su okupljali uglavnom muškarce, sa izuzetkom žena koje su bile udovice, pa su nakon smrti muža preuzele njihov posao.
Heklanje ili kukičanje jedna je od prefinjenijih narodnih radinosti i predstavlja postupak izrade ukrasnih ili odevnih predmeta od konca. Heklanje je nekada isključivo služilo za izradu ukrasnih kućnih predmeta kao što su miljei, stolnjaci, zavese, čipke ušivane na narodnu nošnju, čipke na obodima posteljina i prekrivača. Heklanje se razlikuje od štrikanja po tome što je u jednom trenutku samo jedna petlja aktivna i što se umesto dve štrikaće igle koristi heklica za heklanje.
