PODELI
Milena Pavlović Barili, autoportret // Wikipedia

Povodom 111. rođendana Milene Pavlović Barili, slike i radovi, iz komšijskog Požarevca i galerije koja nosi njeno ime, u Centru za kulturu u Kovinu, izloženi su do 28. novembra.

Četrdesetak dela neprolazne lepote, kreacije, stihovi, publikacije ‒ deo kolekcije Fondacije osnovane da prikuplja obrađuje, publikuje i prikazuje javnosti Milenino umetničko stvaralaštvo. Zahvaljujući čudesnom talentu i izuzetnom slikarskom senzibilitetu, ona zauzima značajno mesto u evropskoj umetnosti ‒ Volela sam da volim više od uobičajenog, Zato moji snovi i nisu imali drugi put ‒ reči su ove slikarke i pesnikinje, a taj put dug 39 leta, počinje u rodnom Požarevcu 1909. godine.

Život kratak i neobičan, ispunjen sanjarenjem, radom i nespokojem, obojili su i Beograd, Minhen, London, Rim, Pariz i na kraju, Njujork. Detinjstvo, pa i učenje na Umetničkoj školi do 1926. godine, zatim Umetničkoj akademija u Minhenu i debi pred likovnom publikom, decembra 1928. u „Novinarskom domu”, u Beogradu.

Počeci vezani za akademsko učenje, za ljude i prirodu koji su je okruživali, ali i za filmske zvezde poput Rudolfa Valentina… Uporedo sa slikama, radi i seriju modnih kreacija i ilustracija, dok Milenino najznačajnije umetničko stvaralaštvo nastaje van granica Srbije. Putuje širom starog kontinenta, obilazi muzeje i galerije i izlaže…

„Taj period je odlikuje unošenjem simbola i sadržaja koji će je slikarski privlačiti i kasnije. Linija postaje dominantan elemenat slika viđenih kroz gamu svetlih, nežnih i sofisticiranih tonova. Njena stvaralačka sloboda se nije mogla zaustaviti, nadahnuta nadrealizmom i metafizičkim slikarstvom na njenim delima mešaju se antički i savremeni elementi”, napominje istoričarka umetnosti Violeta Tomić, viši kustos Galerije „Milena Pavlović Barili”, podsećajući da se družila sa najeminentnijim intelektualcima svoga doba i stekla neophodna iskustva u umetničkom sazrevanju.

U italijanskom listu „Kvadrivio” 1934. prvi put objavljuje pesme, do 1936. ređaju se izložbe u Rimu, Parizu, Firenci, a u slikarstvu nastaje preokret ‒ crtež postaje neuočljiv, boja preuzima njegovu dotadašnju ulogu. Nastavlja da izlaže u najpoznatijim rimskim i pariskim galerijama, ali ne zapostavlja ni zemlju u kojoj je odrasla – sa jugoslovenskim umetnicima tih godina kolektivno izlaže u Parizu i Hagu. Uoči Drugog svetskog rata, odlazi u Njujork, u kom je angažovana i na komercijalnom dizajnu, pre svega kao ilustrator najuglednijih modnih časopisa – „Voga”, „Harpers bazara”, „Šarma”, „Glamura” i radi dizajn za „Revlon” kozmetiku i skice kostima za balet „Sebastijan”, Đan Karla Menotija.

‒ Milenina paleta je raznovrsna i poetski otvorena i prema slutnji i prema spoznaji. Taj period karakteriše promišljanje i večna potraga za istinitim odgovorima o ljudskoj biti. Na svojim slikama poput „Autoportreta sa velom”, pokazuje lepotu linije i čulnu uverljivost, koja prerasta u pravu likovnu vrednost ‒ naglašava istoričarka umetnosti.

Radi i portrete poznatih i krunisanih glava Evrope, otvaraju joj se vrata njujorških galerija, kulturnog života sveta, ali je srce izdaje 6. marta 1945. godine. Urna sa posmrtnim ostacima preneta je dve godine kasnije u Rim, gde je i pohranjena na groblju Simiteriko akatoliko delji stranijeri.

Barili je ostavila značajan umetnički opus koji po želji roditelja i zahvaljujući zalaganju Miodraga B. Protića, od juna 1962. godine živi na ponos narodu u Galeriji „Milene Pavlović Barili” u Požarevcu. Među slikama, ličnim predmetima i napisima i nekoliko nostalgičnih redova pisma upućenog majci… „Znaš mamo, na dnu moje duše ima jedan plamičak kao kandilo koje se nikad ne gasi ‒ uvek je živo, treperi, a to je Srpstvo. Svet je divan, zemlje lepe, ljudi interesantni, ali nijednu varoš ne volim kao što Beograd volim rano ujutru i nigde mi nebo nije lepo noću kao iz naše avlije, ni u Italiji, ni u Španiji, naše je najlepše!”

KOMENTARIŠI