Nemačka je donela nove opsežne mere u borbi protiv širenja korona virusa, a mediji ističu da je to bilo neophodno, ali da je sada i demokratija na testu – jer slobode ne mogu biti ograničene neograničeno, prenosi DW.
Ideja je, kako su se dogovorili pokrajinski premijeri, da se umesto zabrane kretanja uvede zabrana kontakta. Tako je od sada u javnom prostoru dozvoljeno kretati se iz bilo kog razloga, ali samo pojedinačno, sa članovima porodice iz istog domaćinstva, ili sa još jednom osobom koja nije iz domaćinstva, prenosi DW.
I dalje su dozvoljene šetnja, džoging ili vožnja bicikla.
Kućne posete su i dalje dozvoljene, osim okupljanja velikog broja ljudi to jest kućnih žurki i velikih sedeljki.
Nakon što su već ranije zatvoreni kafići, barovi, klubovi, sada se zatvaraju i restorani. Ostaje dozvoljeno uzimanje hrane u brzim restoranima za konzumaciju kod kuće, kao i isporuka hrane. Zatvaraju se uslužne delatnosti nege tela poput frizerskih salona, salona za tetoviranje ili masažu.
Mere će biti na snazi najmanje dve sedmice.
“Vlada još izbegava zlokobnu sintagmu ‘zabrana kretanja’ jer to miriše na vanredno stanje i oduzimanje sloboda. Zabrana kontakta je skoro ista, ali zvuči mekše. Ali državno naložena nesloboda služi tome da povratimo slobodu koja nam je pre samo par dana delovala samorazumljivo poput sunca i kiše”, piše list Folksštime iz Magdeburga.
List Rajnpfalc nasuprot tome piše da je izbegnut “zbunjujući izraz ‘zabrana kretanja’ jer problem nije napuštanje stana već upravo kontakt sa drugim osobama”.
Na video-konferenciji koja je prethodila odluci bilo je žestoke svađe pojedinih pokrajinskih premijera. Bavarski premijer Markus Zeder je bio izložen kritikama jer je ranije uveo zabranu kretanja u svojoj pokrajini, bez konsultacija sa ostalima.
“Očito je do zadnjeg trena trajala svadja o obimu mera – to je dobro”, piše berlinski Tagesšpigel.
“Dobro je jer se traži jasna razlika izmedju volje za delovanje i za sticanje političkih poena. No s obzirom na to o čemu se odlučivalo, na kraju odluka nije tako teška. Vaga se izmedju slobode pojedinca i najveće vrednosti koju znamo – samog života”, dodaje list.
Noje osnabriker cajtung piše da “pandemija postaje lakmus-test za demokratiju”.
“Ona ne sme biti alibi da – na neodredjeno vreme – država kontroliše gradjane i suzbija prava. Recimo, kada se radi o podacima o kretanju, tu bi morala da se povuče granica i odredi vremenski okvir”, piše list.
Algemajne cajtung iz Majnca piše da će “Nemačka izdržati ovu krizu koja je istovremeno i kriza slobode – pre svega zbog čvrste demokratije i velikog poverenja u vladu”.
“Ali pitanje je koliko to traje. Pre ili kasnije pojaviće se pitanje kada će sva ta ograničenja slobode biti ukinuta i koji uslovi moraju biti ispunjeni pre toga. Time koliko razumno vodimo diskusiju ćemo možda stvarno odlučiti budućnost demokratije u zemlji”, dodaje se.
Frankfurter algemajne cajtung piše o strahu od predugog “vanrednog modusa”. “Ka privredi ide parni valjak ekonomske krize koja je u Nemačkoj od ’20-tih godina prošlog veka povezana sa traumom da bi mogli da propadnu mali preduzetnici kao kičma društva. Ostaje samo nada da će novac koji država stavlja na raspolaganje poteći brzo i uz što manje birokratije”, piše list.
Nordbajerišer pita gde je Evropska unija uz ocenu da “Evropa samo posmatra”.
“Gde je odgovor te divno zamišljene zajednice država? Kako to da Kina, Rusija ili Kuba šalju timove lekara u Italiju, a EU ne radi ništa i Ursula fon der Lajen se oglašava tek kada je sve rečeno? Svaki sistem dokazuje svoju snagu u krizi. Ono što EU pokazuje tokom korona virusa graniči se sa totalnim fijaskom”, navodi list.
