Srpska pravoslavna crkva danas, 21. septembra, proslavlja Malu Gospojinu – praznik rođenja Presvete Bogorodice Marije. Prema predanju, Bogorodica je rođena u Nazaretu, u domu pravednih i ostarelih roditelja Joakima i Ane.
Po ocu Joakimu bila je od carskog roda Davidovog, dok je po majci Ani poticala iz prvosvešteničkog roda. Ana je, prema predanju, u poznim godinama dobila kćer Mariju po Božjem blagoslovu. Marija je određena da bude majka Isusa Hrista, zbog čega se u hrišćanskoj tradiciji poštuje kao Presveta Bogorodica.
Predanje kaže da je Bogorodica tokom svog života doživela i najveće radosti i najveće boli, a nakon zemaljskog života preselila se u večnu slavu. Vernici joj se i danas obraćaju molitvama, tražeći utehu, pomoć i zaštitu.
Mala Gospojina zauzima posebno mesto i u narodnoj tradiciji. Od davnina se ovaj praznik vezuje za početak jesenjih svadbi u Srbiji, dok je zemljoradnicima označavao vreme početka jesenjeg oranja i setve ozimih useva. U pojedinim krajevima priređivane su i stočarske svečanosti.
Za Malu Gospojinu vezuju se brojna narodna verovanja. Veruje se da bilje ubrano u periodu između Velike i Male Gospojine ima posebna lekovita svojstva. Postoji i verovanje da jaja iz tog perioda mogu dugo da ostanu sveža, pa su se ostavljala za nasad, dok se za piliće izležene u ove dane verovalo da će biti dobre nosilje.
Mnoge porodice Malu Gospojinu obeležavaju kao svoju krsnu slavu, a ovaj praznik se tradicionalno smatra pogodnim za svadbe i veridbe. U brojnim mestima održavaju se sabori, zavetine, preslave, molitve i litije.
Prema narodnom verovanju, ako je na Malu Gospojinu vedro vreme, očekuje se da će sunce pratiti i ostatak jeseni, ali i deo zime.
Mala Gospojina tako u sebi spaja crkveno predanje, molitvu i bogatu narodnu tradiciju koja se kroz generacije prenosila i sačuvala do danas.
