Srpska pravoslavna crkva i vernici danas, 27. oktobra, obeležavaju praznik posvećen Prepodobnoj mati Paraskevi, u narodu poznatoj kao Sveta Petka.
Ova svetiteljka uživa veliko poštovanje među pravoslavnim vernicima, a njen praznik obeležavaju i brojni domovi koji je slave kao krsnu slavu.
Sveta Petka jedna je od najpoštovanijih svetiteljki u pravoslavnom svetu. Smatra se zaštitnicom žena, majki i porodilja, a vernici joj se u molitvama obraćaju tražeći pomoć, utehu i zaštitu u bolesti, nevoljama i životnim iskušenjima.
Život Svete Petke
Prema crkvenom predanju, Sveta Petka rođena je krajem 10. veka u Epivatu, u Vizantiji, u imućnoj i pobožnoj porodici. Njen brat Jevtimije zamonašio se veoma mlad, a kasnije je postao episkop maditski.
Nakon smrti roditelja, Paraskeva je svoje bogatstvo podelila siromašnima, a potom se zamonašila u Carigradu. Godine je provela u molitvi, postu i podvižničkom životu, a prema predanju, nakon što joj se javio anđeo, vratila se u otadžbinu kako bi širila Hristovu veru.
Zbog svog života posvećenog veri i molitvi, Sveta Petka ostala je upamćena kao primer pobožnosti, skromnosti i milosrđa.
Mošti Svete Petke tokom vekova menjale mesto boravka
Poštovanje Svete Petke u srpskom narodu posebno je ojačalo tokom srednjeg veka. Njene mošti su tokom vekova više puta prenošene, a njihova istorija povezana je sa nekoliko važnih gradova pravoslavnog sveta.
Prema istorijskim zapisima, bugarski car Jovan Asen Drugi preneo je mošti svetiteljke u Trnovo 1238. godine. Nakon osmanskog osvajanja Bugarske, mošti su prenete u Jaši, u današnjoj Rumuniji, a krajem 14. veka dospele su i u Srbiju, zahvaljujući zalaganju kneginje Milice.
Godine 1521. mošti su prenete u Carigrad, da bi 1641. godine bile poklonjene moldavskom knezu Vasiliju Lupuluu. On ih je preneo u Jaši, gde se i danas nalaze u crkvi Sveta tri jerarha.
Sveta Petka kao zaštitnica žena
U narodnom verovanju Sveta Petka zauzima posebno mesto, naročito među ženama koje joj se mole za zdravlje, porodicu, potomstvo i mir u domu. Njeno poštovanje prisutno je među pripadnicima različitih pravoslavnih naroda, a praznik se u mnogim porodicama obeležava kao krsna slava.
U blizini pojedinih hramova posvećenih Svetoj Petki nalaze se izvori i česme za koje narod veruje da imaju lekovita svojstva. Vernici na takvim mestima pale sveće, mole se i umivaju vodom, u skladu sa lokalnim običajima.
Narodna verovanja i običaji na Svetu Petku
Prema narodnim verovanjima, na dan Svete Petke žene bi trebalo da se uzdrže od težih fizičkih poslova, pranja veša i šivenja. Ovi običaji prenose se generacijama i predstavljaju deo narodnog nasleđa.
U pojedinim krajevima veruje se da mlade devojke treba da uberu cveće i njime ukrase dom, kako bi tokom godine vladali sloga i mir. Postoje i druga narodna verovanja vezana za ljubav, brak i porodičnu sreću.
Ipak, običaji se razlikuju od kraja do kraja, dok je suština praznika za vernike pre svega u molitvi, veri i sećanju na život svetiteljke.
Sveta Petka i danas zauzima posebno mesto u duhovnom životu pravoslavnih vernika, a njen praznik prilika je za okupljanje porodice, odlazak u crkvu i negovanje tradicije.
