Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju praznik posvećen Svetom Kozmi i Damjanu, u narodu poznat kao Sveti Vrači ili Vračevi.
Ovi svetitelji smatraju se zaštitnicima lekarske profesije, a praznik je posebno posvećen molitvi za zdravlje i ozdravljenje.
Prema narodnom verovanju, današnji dan pogodan je za molitvu za bolesne, dok se u pojedinim krajevima veruje da bez preke potrebe ne treba izlaziti iz kuće.
Sveti Kozma i Damjan bili su rođena braća, poreklom iz Male Azije. Nakon očeve smrti kršteni su i vaspitavani u hrišćanskom duhu. Bavili su se lečenjem ljudi i životinja, a prema hrišćanskom predanju, od Boga su dobili dar isceljenja.
Bolesnima su pomagali molitvom i polaganjem ruku, ne tražeći zauzvrat novac niti bilo kakvu materijalnu nadoknadu. Od izlečenih su tražili samo da veruju u Isusa Hrista.
Zbog toga su prozvani besrebrenicima – svetiteljima koji su svoj dar koristili isključivo kako bi pomagali drugima, ne očekujući nikakvu nagradu.
Predanje o tri jajeta
Za Svete Kozmu i Damjana vezuje se i poznato predanje o ženi po imenu Paladija, koju su braća izlečila od teške bolesti.
U znak zahvalnosti, Paladija je Damjanu ponudila tri jajeta, koja je on prihvatio nakon što ga je zaklela Svetom Trojicom. Kozma je zbog toga zamerio bratu, smatrajući da je prekršio njihov zavet da za lečenje ne primaju nikakvu nadoknadu.
Prema predanju, Kozma je čak zatražio da posle smrti ne budu sahranjeni jedan pored drugog. Ipak, svetitelji su sahranjeni zajedno, jedan pored drugog, u mestu Feremanu.
Na ikonama i freskama Sveti Kozma i Damjan najčešće su prikazani u srednjovekovnoj odeći, sa kovčežićima u kojima su nosili lekove. Jedna od poznatijih fresaka sa njihovim likovima nalazi se u Pećkoj patrijaršiji, iznad sarkofaga arhiepiskopa Danila Drugog.
Šta se prema narodnom verovanju ne radi na Svete Vrače?
Prema narodnom verovanju, na ovaj praznik trebalo bi izbegavati teške fizičke poslove, naročito radove na velikim visinama.
U pojedinim krajevima postoji verovanje da bez preke potrebe ne treba izlaziti iz kuće, dok se Svetim Vračima pripisuje i zaštita ljudi od udara groma.
Ova verovanja deo su narodnih običaja i predanja koja se prenose generacijama.
Praznik posvećen zdravlju i milosrđu
Sveti Vrači posebno se poštuju kao zaštitnici lekara i svih koji se bave lečenjem. Vernici im se obraćaju molitvama za zdravlje, ozdravljenje i zaštitu svojih najbližih, a praznik se obeležava u nadi da će Bog ljudima podariti zdravlje i snagu.
U narodu postoji i običaj zavetovanja Svetim Vračima – bolesnici se zavetuju da će ih posebno poštovati i praznovati ukoliko ozdrave.
Sveti Kozma i Damjan slave se i kao krsna slava u pojedinim porodicama, dok se u zdravstvenim ustanovama njihovi likovi i praznik posebno poštuju zbog značaja koji imaju za lekarsku profesiju.
Sveti Kozma i Damjan praznuju se i 14. jula, kada Srpska pravoslavna crkva obeležava praznik drugih svetih besrebrenika istog imena.
