Elektroprivreda Srbije (EPS) saopštila je da oduzimanje licence za rad Alta banci nije uticalo na poslovanje niti finansijsku stabilnost kompanije.
EPS ističe da se naplata električne energije preko Alta banke odnosila isključivo na Centar za podršku garantovanom snabdevanju Beograd, dok se dominantan deo platnog prometa odvijao preko Banke Poštanska štedionica.
Kompanija ima otvorene račune i u sledećim bankama:
- Adiko Banka
- AIK Banka
- Banca Intesa
- Banka Poštanska štedionica
- Bank of China Srbija
- Erste Bank
- NLB Banka
- OTP banka Srbija
- UniCredit Bank Srbija
Iz EPS-a navode da novac od naplate električne energije nije čuvan niti akumuliran u Alta banci, već je svakodnevno korišćen za izmirivanje tekućih obaveza kompanije.
U trenutku oduzimanja licence, na računima EPS-a u Alta banci nalazilo se manje od 0,5 odsto ukupnog mesečnog priliva od naplate električne energije. EPS je najavio da će ta sredstva potraživati u stečajnom postupku.
EPS: Alta banka nije naplaćivala proviziju za sve uplate
EPS je demantovao tvrdnje da je Alta banka zarađivala proviziju na svim uplatama za električnu energiju.
Kako se navodi u saopštenju, Alta banka bila je procesor plaćanja u okviru aplikacije i portala „EPS Uvid u račun“, nakon što je na javnom pozivu ponudila najnižu proviziju i najpovoljnije uslove.
Oko pet odsto kupaca EPS-a plaća račune putem ove aplikacije i portala, dok za preostalih 95 odsto kupaca provizija nema veze sa Alta bankom. Kod plaćanja putem elektronskog i mobilnog bankarstva, kao i na šalterima, proviziju zadržava institucija preko koje se obavlja transakcija.
Demantovane tvrdnje o stotinama milijardi dinara
EPS je odbacio i navode da je na računima Alta banke držao 426, 460 ili 479 milijardi dinara, odnosno da su građani preko EPS-a u tu banku uplatili milijarde dinara.
Prema objašnjenju kompanije, iznosi koji su pominjani u javnosti predstavljaju ukupne godišnje poslovne prihode EPS-a, a ne novac koji se nalazio na računima kompanije u Alta banci ili bilo kojoj drugoj banci.
Iz EPS-a podsećaju da je prelazak na naplatu električne energije preko računa poslovnih banaka, umesto preko Uprave za trezor, započet 2018. godine i sprovođen fazno, u skladu sa prelaskom centara za podršku garantovanom snabdevanju na jedinstveni SAP biling sistem.
Ovaj model primenjuje se već osam godina i, kako ističu u EPS-u, ne predstavlja dodatni trošak za građane niti za kompaniju.
Elektroprivreda Srbije poručuje da će nastaviti da posluje odgovorno, redovno izmiruje obaveze i transparentno obaveštava javnost o pitanjima značajnim za poslovanje.
