Javno preduzeće Elektroprivreda Srbije Grupa je u 2021. rapidno pogoršalo sve svoje bilansne pozicije u odnosu na 2020, a učešće u BDP-u zemlje je smanjeno sa 2,23 na 1,38 odsto, objavljeno je u novom broju časopisa MAT (Makroekonomske analize i trendovi).
S obzirom, da se očekuje nastavak globalne energetske krize do kraja 2022. i u 2023, država i kompanija će morati da implementira niz reformskih mera, kako bi kompanija sa što manje gubitaka prebrodila energetsku krizu i stala na zdrave osnove, poručuju iz MAT-a.
U analizi MAT-a Efekti poslovanja EPS-a u 2021: Suočavanje sa posledicama nestrukturiranja, autora Edvarda Jakopina i Nataše Čokorilo, navodi se da je u tom periodu EPS smanjio i bruto dodatu vrednost (BDV) za 35 odsto.
Stručnjaci MAT-a navode i da je ukupan i poslovni rashod EPS-a dvostruko veći od ukupnog i poslovnog prihoda.
Smanjen je kapital za 7,4 odsto, a gubitak je iznosio blizu 150 miliona evra, dok su obaveze dostigle tri milijarde evra, dok kumulirani gubitak iznosi 1,7 milijardi.
Tvrde da su performanse poslovanja JP EPS počele da se pogoršavaju još 2018, sa izuzetkom pandemijske 2020. godine, kao i da se neefikasno poslovanje opterećeno brojnim strukturnim problemima u kontinuitetu produbljuje.
Kompanija je u 2020, navodi MAT, ostvarila dobit od 91 milion evra (više od trećine su rezultanta kursnih razlika), ali je umesto da ode na investicije, polovina dobiti vraćena u budžet, a druga polovina usmerena na pokriće kumuliranih gubitaka.
Usled smanjenja proizvodnje u četvrtom kvartalu, rasta cena uvoza energeneta zbog globalne energetske krize u prvom kvartalu ove godine 2022. i shodno tome dodatnog zaduživanja.
MAT navodi i da kompanija posluje u negativnoj zoni, pošto je imala gubitak u četvrtom kvartalu 2021. od 117 miliona evra i u prvom kvartalu 2022. zabeležila rast gubitaka od 253 miliona evra.
Neto zarade u EPS-u su prosecno godišnje u periodu 2017-2020. realno rasle po stopi od 3,8 odsto, dok je kumulativan realni rast iznosio 15,1 odsto.
U odnosu na prosek Republike, zarade u EPS-u su u 2020. bile veće za 70 odsto, a 2021. za oko 50 odsto, navodi se u analizi MAT-a i poručuje da je rast neto zarada u EPS-u neophodno usaglasiti sa rastom produktivnosti.
Poručuju da su neophodni: finansijska konsolidacija poslovanja, korekcija cene električne energije uz primenu razrađenog socijalnog programa, investicije u modernizaciju i nove kapacitete, efikasnije korporativo upravljanje EPS-om i tranzicija EPS-a ka zelenoj ekonomiji.
