Industrijska proizvodnja u Srbiji u oktobru je pala za 2,5 odsto, ali prava drama se odvija u sektoru snabdevanja električnom energijom, gasom i parom.
Ovaj segment je u septembru već počeo da beleži pad, da bi u oktobru zabeležio drastičnih minus 14,6 odsto. Jedan od razloga, kako navode nadležni, je nizak vodostaj reka, dok se planirane investicije – naročito one strateški važne – sporo realizuju.
Situacija u Naftnoj industriji Srbije, nesigurno snabdevanje gasom i sada pad proizvodnje struje, jasno ukazuju da se zemlja suočava sa još jednim energetskim udarom. Da li će biti jači nego 2022. godine, kada je inflacija dostizala 15 odsto, zavisiće isključivo od političkih odluka vlasti. Do sada, politika je iznova pokazala da reaguje kašnjenjem, dok budžetski novac odlazi na vanpolitičke prioritete.
Prema poslednjem izveštaju EPS-a do septembra 2025, termoelektrane na ugalj učestvuju sa 70,8 odsto u ukupnoj proizvodnji, hidroelektrane i OIE sa 27,9 odsto, a Panonske TE-TO sa 1,3 odsto. I dok je proizvodnja struje u septembru 2025. bila veća nego u septembru 2024, u oktobru je zabeležen drastičan pad od 14,6 odsto – prvenstveno zbog hidroelektrana, čija je proizvodnja u ova dva meseca pala za 19% odnosno 38%. Na godišnjem nivou, proizvodnja hidroelektrana će biti istorijski minimalna, što jasno pokazuje koliko je sektor energetski neotporan i zavisan od klimatskih promena.
Ekonomista Saša Đogović ističe da EPS hitno mora da redefiniše strategiju i poveća ulaganja u obnovljive izvore energije, ali i da se ozbiljno razmotri izgradnja nuklearne elektrane za dugoročnu stabilnost. „Hidropotencijali nisu pouzdani, klimatske promene su očigledne, a termoelektrane će morati da se gase. Bez diversifikacije i strateških investicija, Srbija će postati energetski deficitarna i zavisna od uvoza struje“, upozorava Đogović.
Uprkos svemu, EPS je u prvih devet meseci 2025. realizovao samo 53% planiranih sredstava za proizvodnju energije – iako je deo investicija u solarne elektrane od 1 GW planiran još prošle godine. Kašnjenja u ovom projektu direktno ugrožavaju snabdevanje i cenu struje, koja je već ove godine poskupela.
Ekonomisti Rajfajzen banke upozoravaju da je inflatorni pritisak realan i za 2026. godinu, jer cena struje i gasa ostaje ključna za ukupnu ekonomsku stabilnost. Dok EPS ne reorganizuje poslovanje, smanji troškove i ne ubrza strateške investicije, građani Srbije će i dalje plaćati cenu neodgovornog upravljanja – bukvalno na svom računu za struju.
