Evro dizel na pumpama košta 179, a u veleprodaji 188 dinara, dok je benzin BMB 95 oktana za četiri dinara jefitniji na pumpi nego pri nabavci.
Najava Zorane Mihajlović, ministarke energetike, da će se uskoro menjati Uredba o ograničenju cene goriva koju je vlada donela pre mesec dana i oročila do 13. marta zainteresovala je pre svega vlasnike malih pumpi koji poslednjih dana teško mogu da rade, jer je veleprodajna, odnosno nabavna cena veća od one po kojoj se gorivo prodaje na pumpama. I oni nemaju računicu da tako rade jer direktno sebi prave minus.
Mihajlovićeva je objasnila da će vlada pokušati da napravi bolji balans između maloprodajne i veleprodajne cene, jer je to osnovni razlog zbog kojeg ne nekim manjim pumpama ne prodaju naftne derivata. Ima ih dovoljno ali je problem u ceni.
Inače, vlada je na sednici 10. februara propisala da maksimalna maloprodajna cena evro dizela bude 179 dinara, a evro premijuma BMB 95 oktana 171 dinar. Razlog za donošenje uredbe je bio ograničenje cene naftnih derivata na pumpama budući da je cena barela nafte zbog dešavanja na relaciji Ukrajina-Rusija vrtoglavo otišla gore. Osim toga na ovaj način je hteo da se spreči veći poremećaj i očuva životni standard stanovništva jer cena barela direktno utiče na povećanje cena svih drugih roba i usluga.
Postojeća uredba mora da se menja tako što će se propisati maksimalna veleprodajna i maloprodajna cena derivat ili da se država odrekne dela akcize.
Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije, kaže da vlada pod hitno mora da menja uredbu jer će sve male pumpe prestati da rade iako goriva ima dovoljno.
– Već sada se gorivo prodaje mahom na velikim pumpama, a razlog je što je cena benzina u maloprodaji ograničena na 171 dinar, a nabavna cena mu je 175 dinara, dakle četiri dinara skuplje. Kada je reč o evro dizelu situacija je još teža, pa je veleprodajna cena veća od maloprodajne za 9 dinara i nabavna je 188 dinara. Dakle, kome se isplati da po ovoj ceni kupuje i prodaje i sebi direktno pravi gubitak, pita on.
Kada je, ističe, vlada donela uredbu u prvih 15 dana je to sve imalo smisla, jer je postojala marža od pet dinara, ali sada to više nema smisla. Neophodno je vlada propiše maksimalnu veleprodajnu cenu ili maloprodajnu cenu, ali tako da postoji neka zarada trgovaca. Mogu da slede i primer Hrvatske koja je ograničila maržu na 4-5 dinara i da istovremeno smanje akcizu odnosno svoja državna zahvatanja u ceni goriva i tako pomognu bar transportu i poljoprivredi, kaže Atanacković.
Mogu, dodaje, i da propišu kolika može da bude maksimalna razlika između veleprodajne i maloprodajne cene, ako već ne mogu za sve onda bar za transport i zemljoradnike.
– Mi smo već u januar dobili saglasnost Socio-ekonomskog saveta da država može da smanji akcize za ove dve kategorije potrošača jer je situacija delikatna. A smanjenje akciza bi za obe ove kategorije mnogo značilo, pogotovo ako se zna da su državna zahvatanja po svakoj litri evro dizela skoro 60 dinara, a u benzinu oko 50 dinara, kaže on.
Neophodno je samo da se što pre to uradi u da se situacija dnevno prati kada se donese nova uredba jer cena barela ide stalno gore. I u hodu treba menjati maksimalnu razliku između maloprodajne i veleprodajne cene ukoliko barel nastavi da dnevno poskupljuje za 10 odsto, kakav je sada slučaj.
Upućeni u naftni sektor kažu da se na izmeni uredbe uveliko radi, te da stolu ima više opcija ali se još vaga za koju će se vlada odlučiti.
Među predlozima je da se propiše maksimalna maloprodajna i maksimalna veleprodajna cena, da se smanji akciza i da se odredi kolika može biti maksimalna zarada, odnosno marža trgovaca.
Ove godine još nije bilo povećanja akciza, odnosno usklađivanja sa rastom cena na malo, a više i ne važi Zakon o akcizama prema kome država kada cena nafte raste može da smanji akcize. To je izbrisano, ali tehnička vlada ukoliko želi da pomogne privredi može da donese uredbu i odrekne se dela svoje zarade.
Poslednji raspoloživi podaci Biltena PKS za treći kvartal prošle godine pokazuju da samo akciza pri ceni do 160 dinara za dizel iznosi 37 odsto, a kada se oda obavezne rezerve i PDV skoro 56 procenata. Pri ceni od 154,9 dinara koliko je tada koštao benzin BmB 95 oktana akciza učestvuje sa 57,8 odsto u ceni a PDV sa 25,8 odsto.
Takođe postoji mogućnost da vlada donese uredbu kao što ej bo uradila za gas, da pokriva razliku u ceni za energent koji je plaćen više od 270 dolara prema dugoročnom ugovoru s Gaspromom. Teško je očekivati da vlada to uradi za sve prodavce goriva, ali za transport i poljoprivredu bi bilo neophodno.
Radi se i na tome, kaže izvor Politike, da da se ukine stopa za uvoz sirove nafte od jedan odsto sa trećim tržištima, pa bi onda sirovu naftu bez ovog nameta mogli da uvozimo iz Afrike, Sirije Venecuele…
Šta god da odluče mora brzo da se reaguje i da se ništa ne oročava na mesec ili dva jer je samo u jednom danu nafta tipa brent koja se prerađuje u Srbiji poskupela sa 118,03 na skoro 140 dolara za barel. Poslednja rekordna cena sirove nafte od 147,5 zabeležena ja 2008. godine. Ali isto tako ne treba zaboraviti i da je pre dve godine kada je korona tek počela cena nafta pala na ispod nula dolara.
