Nafta je na svetskim berzama sve skuplja. Barel je dogurao do 93 dolara, i još će poskupeti – pokazuju prognoze.
To se brzo preslikava i na cene na pumpama. Litar najprodavanijeg evrodizela, 17 dinara je skuplji nego u septembru, a benzina deset.
Na pumpama u Srbiji litar benzina košta do 170 dinara, dok za kvalitetniji dizel treba dati i 187 dinara. I tečni naftni gas za automobile već je dostigao sto dinara. Najviše negoduju oni kojima posao zavisi od automobila.
Vozači ističu da razumeju računicu države ali da se mora obratiti pažnja i na njihove uslove rada i da je pitanje dokle će moći da podnesu visoke cene goriva.
U “Udruženju naftnih kompanija Srbije” kažu da naša zemlja zavisi od uvoza nafte i da su cene goriva tržišne.
“Nafta je berzanska roba, i Srbija, kao i druge zemlje, ne može biti izolovana od promena na svetskom tržištu”, ističe Tomislav Mićović, generalni sekretar “Udruženja naftnih kompanija Srbije”.
Ukazuje na to da dok god sirova nafta, poskupljuje, to će se odražavati i na cene na benzinskim stanicama. “Taj uticaj može da ublaži jedino država snižavanjem dažbina koje naplaćuje na derivate”, podseća Mićović.
OPEK ne želi da odstupi od dnevnih kvota
U Organizaciji zemalja izvoznika nafte (OPEK) smatraju da je nagli skok cene crnog zlata direktna posledica napetosti između Rusije i Sjedinjnih Američkih Država oko Ukrajine. Zemlje izvoznice ne odstupaju od dogovorenih kvota o povećanju proizvodnje.
“OPEK je odlučio da se drži ranijeg dogovora o dodatnoj proizvodnji 400 hiljada barela dnevno što je nedovoljno za postpandemijski oporavak i globalnu tražnju”, napominje Aleksandar Zavišić iz investicionog društva “Kapital RS”.
Ponuda ne može da pokrije povećanu potražnju, a prognoze ukazuju da bi cena barela brzo mogla da skoči i na 100 dolara.
