Ista prodavnica, isti proizvod, samo različita zemlja i potpuno drugačija cena, a skoro po pravilu, u Srbiji uvek viša.
Kamatica je, na licu mesta, upoređivala identične proizvode u Srbiji i Nemačkoj, a zaključak je da se neki proizvodi u Nemačkoj mogu kupiti i za tri puta manje novca nego kod nas. Ta razlika se najviše vidi u proizvodima namenjenim bebama i maloj deci.
Upoređujući cene velikih inostranih lanaca uočili smo da su najveće razlike u cenama kod hrane za bebe starije od četiri meseca. Dok je kod nas, u zavisnosti od vrste hrane, teglica koštala i do 219 dinara, u Nemačkoj je hrana tog istog proizvođača 0,75 centi ili u našoj valuti, 90 dinara. Dečje sokove u Nemačkoj mame plaćaju u proseku 0,75 centi (90 dinara), dok su kod nas na sniženju 149, a redovna cena je čak 179 dinara. Dodatne potrepštine poput pumpica u našim prodavnicama koštaju 6.000 dinara dok je isti taj proizvod u nemačkim radnjama svega 29,95 evra.
„Jak uvoznički lobi, ogromne marže i država koja ništa ne radi, to su tri osnovna razloga zašto su cene kod nas, u istom lancu prodavnica, veće nego u bogatijim zemljama. Trgovci su se ovde samo uklopili, vide da koliku god cenu stave, sve im prolazi“, smatra Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije.
Prema procenama ove organizacije, trgovačke marže kreću se od 40 pa sve do 140 procenata i ne postoji zdrava konkurencija.
„Dokle god imate nekoga iz Privredne komore Srbije ko kaže da trgovci već sada rade sa niskim maržama i da dolazak novih velikih trgovačkih lanaca neće doneti i niže cene, šta uopšte možemo da očekujemo? Zašto bi taj trgovac uopšte spustio cene, kad vidi šta mu državni zvaničnici poručuju?“, kaže Goran Papović za Kamaticu. On još i dodaje da se najbolje vidi kolike su trgovačke marže ako se zna kolika je cena proizvođača, a onda pogleda ona u prodavnici, a tu su razlike najčešće veoma velike.
Prosečna zarada u Srbiji je oko 50.000 dinara (416 evra), dok je u Nemačkoj oko 2.000 evra. U razlici između te dve sume staje i pitanje – kako je moguće u zemlji sa nižim platama prodavati skuplje proizvode, nego u državi u kojoj su plate veće i do četiri puta?
„Ekonomskog opravdanja nema, ali cene se formiraju slobodno, kod nas se koristi maksimalna profitna stopa, a to je u redu i za državu, jer ona tako uzima veći PDV i puni budžet“, priča Petar Bogosavljević, iz Pokreta za zaštitu potrošača Srbije. On još i dodaje da bi udruženja potrošača možda i mogla nešto da poprave kada bi bila ujedinjena, a tvrdi da su neka od njih i paradržavne institucije.
Da lanac prodavnica koji smo mi posetili nije usamljen kada su razlike u cenama u pitanju, potvrđuje i primer robne kuće koja se bavi prodajom nameštaja i stvari za domaćinstvo.
Tako na primer, za podne obloge za baštu ili terasu u Srbiji će potrošači morati da izdvoje 3.085 dinara za metar kvadratni, dok isti taj proizvod nemački kupac plaća 19,99 evra po metru kvadratnom, ili 2.399 dinara.
