Pred moguće parlamentarne izbore u Srbiji 2026. godine dostupna istraživanja javnog mnjenja pokazuju veoma različitu sliku odnosa snaga.
Dok pojedina istraživanja daju značajnu prednost Srpskoj naprednoj stranci, druga beleže prednost Studentske liste.
Važno je napomenuti da izbori još nisu održani i da rezultati istraživanja javnog mnjenja ne predstavljaju prognozu konačnog izbornog rezultata.
Prema najnovijem istraživanju agencije Faktor Plus, objavljenom početkom septembra, SNS bi, kada bi se izbori održavali u nedelju, osvojila 47,2 odsto glasova, dok bi Studentska lista dobila 31,5 odsto. Istraživanje je pokazalo i da čak oko 31 odsto ispitanika još nije odlučilo za koga bi glasalo.
U prethodnom istraživanju Faktor Plusa, sprovedenom u junu na uzorku od 1.200 punoletnih građana Srbije, SNS je imala 47,1 odsto, a Studentska lista 30,7 odsto. SPS je tada imao pet odsto, ProEU lista 4,5 odsto, dok su koalicija NPS–NLS i pokret „Mi snaga naroda“ bili oko cenzusa.
Još jedno istraživanje iste agencije, iz aprila, pokazivalo je 46,4 odsto za SNS i 28,7 odsto za Studentsku listu.
Međutim, druga istraživanja daju bitno drugačiju sliku.
CRTA je u istraživanju sprovedenom u junu, među opredeljenim biračima, izmerila 44,9 odsto podrške Studentskoj listi, dok je SNS imao 35,7 odsto. SPS je bio na 3,8 odsto. Istraživanje su CRTA i Democracy Action Lab sproveli na reprezentativnom uzorku od 2.324 punoletna građana.
Sličan odnos pokazalo je i NSPM istraživanje objavljeno krajem jula. Studentska lista imala je 39,6 odsto, a SNS 37,5 odsto. SPS je bio na 4,9 odsto. Prema tom istraživanju, još četiri liste nalazile su se iznad ili oko izbornog praga.
Podaci dostupni kroz pregled različitih istraživanja pokazuju koliko metodologija i period sprovođenja ankete mogu da utiču na sliku rejtinga. U pregledu istraživanja za 2026. godinu navode se rezultati Faktor Plusa, CRTA, NSPM i Nacija TV, uz ranije podatke Ipsosa. Za jul je, između ostalog, navedeno 44,1 odsto za SNS prema Nacija TV, 37,5 odsto prema NSPM, 35,7 odsto prema CRTA, dok je Faktor Plus tada imao 47,1 odsto. Studentska lista je u istim istraživanjima bila između 30,7 i 44,9 odsto.
Posebno je zanimljiva analiza BIRODI-ja, koja nije klasično istraživanje javnog mnjenja, već model procene mogućeg izbornog ishoda. U centralnom scenariju BIRODI procenjuje da bi Studentska lista osvojila 48,5 odsto, SNS oko 38,6 odsto, a SPS 3,9 odsto. Procena je zasnovana na kombinovanju ranijih izbornih rezultata, više istraživanja javnog mnjenja i dodatnih demografskih i izlaznosnih pretpostavki.
BIRODI pritom naglašava da njihov rezultat ne treba posmatrati kao klasičnu prognozu izbora. Prema njihovom modelu, procenjeni raspon za Studentsku listu je između 45,9 i 51,1 odsto, dok je za SNS između 36,3 i 40,9 odsto.
VELIKA RAZLIKA IZMEĐU ISTRAŽIVANJA
Kada se uporede javno dostupni podaci, dobija se veoma širok raspon.
SNS: od oko 35,7 do 47,2 odsto u različitim istraživanjima.
Studentska lista: od oko 30,7 do 44,9 odsto u klasičnim istraživanjima, dok BIRODI-jev model daje centralnu procenu od 48,5 odsto.
Upravo zbog toga trenutno nije moguće na osnovu svih istraživanja izvući jednu pouzdanu „prognozu“ rezultata izbora.
Na razlike utiču period kada je istraživanje sprovedeno, način anketiranja, uzorak, pitanje koje je postavljeno ispitanicima, način računanja rezultata i tretman neopredeljenih birača.
NEOPREDELJENI BIRAČI MOGU BITI PRESUDNI
Jedan od ključnih faktora biće ponašanje građana koji još nisu doneli odluku.
U junskom istraživanju Faktor Plusa oko 70 odsto ispitanika bilo je politički opredeljeno, dok najnovije istraživanje pokazuje da značajan deo biračkog tela i dalje nema konačan izbor.
To znači da bi se odnos snaga do samog izbornog dana mogao značajno menjati, naročito ukoliko kampanja bude intenzivna i ukoliko dođe do veće izlaznosti mladih i građana koji inače ne izlaze na izbore.
ŠTA ZA SADA POKAZUJU ISTRAŽIVANJA?
Ako se posmatraju samo klasična istraživanja javnog mnjenja, nema jedinstvenog odgovora na pitanje ko bi danas pobedio.
Faktor Plus u poslednja tri objavljena istraživanja daje stabilnu prednost SNS-u, dok CRTA i NSPM beleže prednost Studentske liste. Nacija TV se nalazi bliže rezultatu Faktor Plusa, dok BIRODI-jev model daje prednost Studentskoj listi.
Zato se trenutna politička situacija može opisati kao izuzetno neizvesna, sa velikim razlikama među istraživanjima i značajnim brojem birača koji još nisu definitivno odlučili kome će dati glas.
Konačan odnos snaga zavisiće od toga ko će izaći na izbore, kakve će biti izborne liste, da li će doći do ukrupnjavanja političkih aktera i, pre svega, kolika će biti izlaznost.
Napomena: Procenti iz različitih istraživanja ne mogu se direktno sabirati niti prosečiti bez poznavanja kompletne metodologije svake ankete. Posebno treba razlikovati istraživanja javnog mnjenja od modela procene izbornog ishoda, poput BIRODI-jeve analize.
