Posao zahteva veliki broj jakih, zdravih ljudi, obučenih da obavljaju sve zadatke koji se postave pred njih. Oni su naučili da to rade sa osmehom i u slozi.
Jalovina i ugalj na Površinskom kopu „Drmno“ transportuju se transporterima s gumenim trakama. Oni se s vremena na vreme pomeraju, skraćuju, produžavaju ili rekonstruišu i prate napredovanje rudarske mehanizacije. Na kopu „Drmno“ postavljeni su transporteri u dužini od oko 56 kilometara. Neki od njih pomeraju se i po nekoliko puta godišnje u zavisnosti od tehnologije rada bagera. O pomeranju transportera brigu vode zaposleni iz Službe pripremnih radova kopa „Drmno“. Za njih kolege kažu da obavljaju jedan od najtežih poslova na kopu. Uvek su na terenu, rade po svim vremenskim uslovima, dinamično i stalno su pritisnuti rokovima. U žargonu, pomeranje transportera rudari nazivaju „rukanje“, pa su tako i izvršioci ove službe dobili nadimak „rukači“.
O aktivnostima službe, njenim prioritetima, zaposlenima i problemima razgovarali smo s Vladimirom Markovićem, inženjerom rudarstva i rukovodiocem Službe pripremnih radova.
− Služba pripremnih radova postoji praktično otkad je otvoren kop „Drmno“. Kako se s vremenom kop širio, povećavala se proizvodnja uglja i jalovine, a s proizvodnjom povećavala se uloga i značaj ove službe. Pripremni radovi pripadaju rudarskoj službi PK „Drmno“ i uz vulkanizersku službu i službu odvodnjavanja svrstava se u službe održavanja – kaže Marković. – Danas poslovi kojima se služba bavi zauzimaju veliki procenat u planiranim zastojima sistema. Zato je bitna stalna analiza procesa rada radi unapređenja posla i racionalizacije. To, pre svega, podrazumeva nalaženje načina za skraćenje vremena potrebnog za završetak određenog posla, kao i mogućnost da se na što lakši način posao odradi. Naš rad je delom olakšan upotrebom modernijih alata i mašina. Najbitnije od svega su bezbednost i zdravlje radnika na radu ove službe, očuvanje imovine PK „Drmno“ i poštovanje procedura kako bi se povrede i havarije svele na minimum.
Glavne aktivnosti službe vezane su za pomeranje tračnih transportera, njihovo produžavanje i skraćivanje, ili premeštanje, odnosno rekonstrukciju sistema. U njihovoj nadležnosti su poslovi na održavanju kompletnog koloseka na svim transporterima na kopu, postavljanje betonskih prelaza preko transportera, transport i postavljanje obrtnih i pretovarnih transportera, povratnih stanica, kosih članaka i druge opreme potrebne za funkcionisanje tračnih transportera.
− Na PK „Drmno“ trenutno su aktivni tračni transporteri u dužini od oko 56 kilometara. Pomeranje se radi na etažnim i odlagališnim transporterima, a njihova dužina je trenutno oko 36 kilometara. Ostalih dvadesetak kilometara čine vezni transporteri, koji se produžavaju ili skraćuju, u zavisnosti od potrebe, dok je pomeranje na njima veoma retko. Tokom 300 dana godišnje, obavi se od 110 do 130 pomeranja – kaže Marković. – Pomeranje i sve aktivnosti u sklopu tog posl, za jedan transporter u proseku traju od jednog do četiri dana, ponekad i duže. Vreme za koje će se završiti jedan ovakav posao zavisi od tipa pomeranja, dužine tračnog transportera, stanja koloseka na transporteru, pripremljenosti trase, vremenskih uslova, broja izvršioca, broja mašina i raznih nepredviđenih okolnosti. Gotovo svi poslovi kojima se Služba pripremnih radova bavi zahtevaju usku saradnju sa svim ostalim službama, počevši od rudarske, mašinske i elektro službe na BTO i BTD sistemima, pa preko vulkanizerske službe i službe odvodnjavanja.
Služba pripremnih radova je podeljena u dve grupe, koje rade po dva dana naizmenično 365 dana u godini. Radno vreme je 12 sati, od sedam ujutru do 19 sati. Zbog niza specifičnosti, služba ne radi noću, osim u pojedinim slučajevima, kada se zbog značaja i hitnosti određenog posla formira grupa koja izvršava zadatak.
Posao Službe pripremnih radova je veoma obiman, fizički zahtevan, nepredvidiv, vezan isključivo za terenski rad na otvorenom, bez obzira na vremenske uslove. Mnogi smatraju da je to najteži posao na kopu.
− Sve ovo zahteva veliki broj jakih, zdravih ljudi, obučenih i naučenih da sa osmehom i u slozi obavljaju zadatke koji su postavljeni pred njih. I sve imamo. I volje i sloge i znanja i iskustva i osmesi su tu, neretko i pesma. U stvari, skoro sve. Fali nam samo malo više ljudi, mladosti, snage, zdravlja – objašnjava Marković.
Služba ima četiri tehničara, od kojih su dvojica sa više od 35 godina radnog staža, jedan ima 22, a najmlađi četiri godine radnog staža. Trebao bi bar još jedan, za početak.
– Kada sam došao u službu, početkom 2012. godine, bilo je više od 30 nekvalifikovanih radnika. Sada ih imamo 12. A posao je obimniji nego tada. Gotovo svaki od zaposlenih je od prvog dana u pripremnim radovima. Dva najmlađa radnika imaju po 25 godina staža, dok prvi sledeći ima 37 godina. Sedam radnika ima više od 40 godina radnog staža, od kojih će četvorica već za godinu i po otići u penziju. Poslednji NK radnik je došao u službu daleke 2000. godine. Prosek nam vadi 11 radnika „Kosovo Obilića“, koji su s nama sedmu godinu. I kod njih starosna struktura nije mnogo bolja. „Kosovo Obilić“ nam daje i četiri varioca. U okviru naše službe je i stolarsko-staklorezačka radionica, trenutno sa dva zaposlena, od kojih jedan ima još godinu dana do penzije. Malo nas je, ali smo složni. Poštujemo jedan drugoga, pomažemo se. Možda nam fali mnogo toga, ali dok je nama nas i dok su osmesi tu, imamo svega − kaže Marković.
Služba prati dinamiku razvoja
Godišnjim programom poslovanja, odnosno planom proizvodnje uglja, definisana je procedura Službe pripremnih radova.
− To je sastavni deo i preduslov tehnološkog ciklusa otkopavanja uglja i otkrivke, bez koga ne može da se odvija nijedna faza proizvodnje. Planiranje poslova u službi zavisi od projektovane dinamike razvoja etaža na otkrivci i uglju – kaže Vladimir Marković.
