U Galeriji savremene umetnosti povodom Dana oslobođenja Požarevca u organizaciji Grada Požarevca, Narodnog muzeja i galerije STUARTS iz Novog Sada 16. oktobra otvorena je izložba litografija i plakata naslovnih stranica pariskih žurnala poznatog francuskog slikara Anrija Tuluz-Lotreka.
Izložbu čine originalne litografije i naslovne stranice pariskih žurnala (humoristički časopis Le Rire i literarni La Revue Blanche).
Prisutne goste u ime Narodnog muzeja u Požarevcu pozdravila je Marina Radosavljević, kustos, istoričar umetnosti koja je kazala: „Od kada je Galerija savremene umetnosti otvorena, 2011.g, naša publika je imala priliku da se upozna, pored domaćih autora, i sa japanskim grafikama, sibirskom primenjenom umetnošću, fotografijama kineskih običaja, sa Pikasovim, a sada i sa grafikama Anrija Tuluz-Lotreka. Ovu izložbu čini 25 dela litografija i ilustracija iz pariskih revija. Vlasnik kolekcije je galerija STUARTS iz Novog Sada. Iako period života i rada Tuluz-Lotreka hronološki pripada i impresionizmu i postimpresionizmu, on je ipak samosvojna pojava u francuskoj umetnosti druge polovine 19. veka. U ostavštini od nekoliko hiljada crteža, sedamsto slika i stotinak litografija i akvarela, oseća se umetnikova povezanost sa Parizom u koji se preselio iz rodnog Albija. Lotrekova bliskost sa običnim ljudima i poznavanje dekadentnog života u pariskim bordelima s kraja devetnaestog veka, dešavanja iza kabaretske i cirkuske pozornice, njegovi empirijski portreti zabavljačkog miljea bez osude i kritike, postali su obeležje njegovog, toplinom obojenog, stvaralaštva. Kod Tuluz-Lotreka, granica između privatnog i javnog života se gubi, a želja da otpadnike društva prikaže bićima vrednim poštovanja preovladava….Slikarski uzori Tuluz-Lotreka su različiti. Nedodirnut impresionizmom i pejzažom, on se vodio sopstvenim porivima i interesovanjima koji su u sebi nosili odlike baroka, naturalizma, japanskih drvoreza u boji, slikarstva Edgara Degaa, Pola Gogena i ranog ekspresionizma. Nekoliko godina po dolasku u Pariz, Lotrek se okreće litografiji u boji koju će usavršiti i zahvaljujući kojoj nastaje njegova čuvena serija ženskih portreta „One” (1896). Bio je najveći majstor plakata i smatra se ocem plakata. Postavlja se pitanje zašto je dobro priređivati ovakve izložbe jednoj zajednici – zato što ovakve izložbe treba da nas podsete da umetnost i život ne poznaju granice, i da uvažavanje vlastite tradicije ne vodi ka otporu i neprihvatanju različitosti, već vodi ka otvaranju i shvatanju drugih i drugačijih kultura.“
Potom se prisutnim posetiocima obratio Mihajlo Nestorović, vlasnik galerije STUARTS iz Novog Sada koji se zahvalio na dobroj organizaciji i najavio da će sledeće godine Požarevljani možda biti u prilici da vide i dela Endi Vorhola.
Izložbu je otvorio dr Gordan Bojković, direktor Narodnog muzeja u Požarevcu koji je rekao da je ova izložba sastavni deo programa povodom obeležavanja Dana oslobođenja Požarevca i istakao značaj umetnosti i održavanja ovakvih kulturnih manifestacija.
Muzički ansambl „Novi zvučni talas“ je svojim izvođenjem upotpunio otvaranje izložbe.
Izložba je otvorena do 29. oktobra 2018.g, ulaz je slobodan.
