Budžet penzijskog fonda za iduću godinu težak je blizu 900 milijardi dinara. Od početka godine, fond je naplatio 13,5 milijadi dinara doprinosa – više od planiranog, zbog čega mu je rebalansom smanjena dotacija.
Uz takvo stanje finansija usvojene su i izmene PIO zakona, po kojima od januara, uz švajcarsku formulu, imamo još dva modela usklađivanja penzija.
Deceniju ranije, dotacija penzija iz budžeta bila je 48 odsto, sada je 11 procenata.
“Fond PIO od maja nije povlačio sredstva za isplatu penzija za kategoriju zaposlenih. To je jako važno napomenuti, jer oni čine 85 odsto korisnika penzija”, ističe Relja Ognjenović, zamenik direktora Fonda PIO.
Čak je u ovogodišnjem rebalansu budžeta, kako naglašava Saša Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu finasija, za 11,5 milijardi smanjen transfer ka penzijsko-invalidskom osiguranju, odnosno ka fondu.
“I ono što je jako bitno, ovih 4,8 milijardi dinara, koliko je neto efekat uvećane penzije od 9 odsto će u potpunosti biti pokriven iz doprinosa”, ukazuje Stevanović.
Po kom modelu će se obračunavati sledeće povišice penzija, uključujući i januarsku, zavisiće od toga, koji procenat BDP-a odlazi na isplatu penzija.
U ovom trenutku udeo penzija u bruto domaćem proizvodu je 9,3 odsto. To znači da je najavljena januarska povišica penzija bazirana isključivo na usklađivanju penzija sa rastom zarada.
U situaciji kada je taj udeo između 10 i 10,5 odsto, na snazi će biti sadašnja švajcarska formula, po kojoj plate i cene podjednako utiču na povećanje penzija.
Ako rashodi premaše 10,5 odsto, penzije će se usklađivati isključivo s kretanjem cena.
“Ovaj mehanizam takozvane nadograđene švajcarske formule zamišljen je tako da može da izdrži ne samo sledeću godinu, već i par sledećih decenija”, kaže član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov.
Kada je započela reforma penzijskog sistema, imali smo gotovo isti broj rpenzionera i radnika, danas, na jednog penzionera dolazi 1,8 zaposlenih.
