Iako se snaga motora u savremenim automobima zvanično izražava u kilovatima (kW), i dalje se u svakodnevnoj upotrebi zadržla arhaična oznaka – konjska snaga (KS).
A kako je uopšte nastala ova merna jedinica? Za njenu genezu je odgovoran upravo Džejms Vat, čovek po kome je nazvana istoimena merna jedinica za snagu.
Pred kraj 18. veka, ovaj škotski izumitelj napravio je novu, efikasniju parnu mašinu.
Kako bi poboljšanja svog motora doveo u kontekst koji je ljudima prepoznatljiv, Vat je smatrao da će poređenje rada njegove mašine sa radom konja omogućiti kupcima da shvate vrednost novog izuma, piše Revijahak.
Vat je radio sa konjima u rudniku uglja. Procenio je da prosečna životinja može da pomeri 100 kilograma uglja na udaljenost od 30 metara za jedan minut.
Sa druge strane, izračunao je da njegova parna mašina može da obavi isti posao kao deset konja i stoga je tvrdio da ona ima deset konjskih snaga. To je značilo da bi njegov motor mogao u osnovi da premesti 1.000 kilograma, duž rudarskog okna, 30 metara svakog minuta ili 100 kg duž 300 m, ako je to ono što je trebalo učiniti.
Ovo je dobro odjeknulo kod kupaca, a Vatove tvrdnje o performansama motora činile su osnovu za poređenje i sa mašinama suparničkih inženjera.
Ubrzo su svi počeli da koriste jedinicu konjska snaga, kao približnu procenu definisanu tako da bude razumljiva običnim mljudima.
A upravo po Džejmsu Vatu danas imamo mernu jedinicu definisanu u Međunarodnom sistemu jedinica (SI) – “vat”. Da bi se 1 kW (kilovat) pretvorio u konjske snage, potrebno je da se pomnoži sa 1,35962.
