Međunarodni praznik rada – Prvi maj obeležava se danas širom sveta, kao i u Srbiji, u znak sećanja na događaje iz Čikaga 1886. godine, kada su radnici štrajkovima i protestima započeli borbu za osmočasovno radno vreme.
Tog 1. maja 1886. godine više desetina hiljada radnika izašlo je na ulice Čikaga zahtevajući bolje uslove rada i uvođenje osmočasovnog radnog vremena. Zahtevi su prethodno upućeni poslodavcima i vlastima, uz rok da budu ispunjeni do tog datuma. Umesto dogovora, usledila je represija, a u sukobima sa policijom bilo je stradalih i ranjenih na obe strane.
Nakon događaja, sedmorica sindikalnih aktivista osuđena su na smrt.
Drugi kongres Radničke internacionale doneo je odluku da se od 1890. godine 1. maj obeležava širom sveta kao dan radničkih protesta, demonstracija i štrajkova, kao simbol borbe za radnička prava. Do kraja 19. i početkom 20. veka ovaj datum dobija masovni karakter u mnogim zemljama.
U Srbiji je Prvi maj prvi put obeležen 1893. godine protestnim skupovima u Beogradu. Dve godine kasnije počele su i prvomajske proslave u seoskim sredinama, među kojima se izdvaja selo Dubona kod Mladenovca. Vremenom je u Srbiji i regionu postao običaj da se Prvi maj obeležava boravkom u prirodi i tradicionalnim „urankom“.
Tokom posleratnog perioda, praznik rada najmasovnije je obeležavan u socijalističkim zemljama kroz parade i organizovane manifestacije.
Poslednjih godina, Prvi maj ponovo dobija i oblik protestnih okupljanja, na kojima se ukazuje na položaj radnika i sve izraženije socijalne i ekonomske probleme.
