Milivoje Maričić iz Selevca na 30 km od Požarevca poznat je u svom kraju kao vrstan pekar, a čuven je i po tome što je 25. maja 1976. godine, kao uzoran mladi poljoprivrednik, u ime svih građana Jugoslavije svečano predao štafetu mladosti Josipu Brozu Titu, maršalu i dugogodišnjem predsedniku federalne države južnoslovenskih naroda.
Belo odelo koje je tada nosio njemu je odavno tesno, pozlaćen sat dobijen kao uzdarje ukraden mu je, dok su isečci iz tadašnjih novina, iako zaštićeni u albumu, uveliko dobili žutu patinu. Blistav je samo njegov osmeh koji mu obasjava lice kada se priseća jednog od najvažnijih događaja u svom životu.
„Dragi druže Tito, čestitam ti rođendan u ime svih naroda i narodnosti Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, sa željom da nas još dugo vodiš u borbi za mir u svetu…”, ponavlja Milivoje početak svog ondašnjeg pozdravnog govora. Ali zapinje na istom mestu kao tog 25. maja pre 39 godina kada je stajao pred maršalom. Upitno gleda u suprugu. „Kako beše dalje, Dragice?”
Tog davnog dana se nije zbunio, tvrdi, već je ostao bez daha usled brojnih stepenika koje je morao da pretrči do svečane lože na stadionu Jugoslovenske narodne armije, gde ga je čekao Tito sa suprugom Jovankom i najvišim državnim rukovodstvom.
Milivoje je mnogo puta ponovio svoj, najvažniji deo scenarija sleta – dugo vežbane i brižljivo režirane izvedbe plesnih tačaka sa desetak hiljada učesnika, od osnovaca do vojnika.
„Nisam znao da se Titu ne persira, pa mi je trebalo vremena da se naviknem”, priznaje uz osmeh.
Nastavak pročitajte na ovom LINKU.
