Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) odlučio je da poveća referentnu kamatnu stopu za 50 baznih poena, na nivo od 3,5 procenata. U istoj meri povećana je i stopa na depozitne olakšice na 2,5 odsto i stopa na kreditne olakšice na 4,5 odsto.
„Izvršni odbor Narodne banke Srbije nastavio je da pooštrava monetarne uslove, čime se na adekvatan način reaguje na pojačane inflatorne pritiske, ne ugrožavajući pritom dalji rast privredne aktivnosti. Izvršni odbor je procenio da je, u uslovima nastavljenih troškovnih pritisaka, kao i rasta uvozne inflacije, potrebno nastaviti sa pooštravanjem domaćih monetarnih uslova“, navodi se u saopštenju NBS.
Donošenjem ovakve odluke, kažu, Narodna banka Srbije će doprineti da se inflacija u Srbiji nađe na opadajućoj putanji i da se do kraja perioda projekcije vrati u granice dozvoljenog odstupanja od cilja.
„Takođe, na ovaj način utiče se i na ograničavanje sekundarnih efekata rasta cena hrane i energenata na ostale cene preko inflacionih očekivanja. Narodna banka Srbije, od oktobra prošle godine, postepeno, ali kontinuirano pooštrava monetarne uslove na domaćem tržištu. Pored povećanja osnovnih kamatnih stopa i pooštravanja uslova dinarske likvidnosti, Narodna banka Srbije cenovnoj stabilnosti u srednjem roku doprinosi i održavanjem relativne stabilnosti kursa dinara prema evru, kroz ograničavanje efekata prelivanja rasta uvoznih cena na domaće cene“, poručuju iz NBS.
Prilikom donošenja odluke, Izvršni odbor je, dodaje se, imao u vidu da su geopolitička dešavanja i eskalacija konflikta u Ukrajini uticali na kretanje svetskih cena energenata i primarnih proizvoda u prvoj polovini ove godine na najvišim nivoima, što je, navode, za posledicu imalo dalji rast globalne inflacije.
„Zbog toga su mnoge centralne banke, uključujući i najuticajnije – Sistem federalnih rezervi i Evropsku centralnu banku – proteklih meseci brže od očekivanog zaoštravale svoje monetarne politike. Vodeće centralne banke u svetu poslednjih nedelja šalju jasne signale za odlučnu borbu protiv inflacije uz najavu daljeg pooštravanja svojih monetarnih politika. Navedeni faktori mogu uzrokovati da izgledi globalnog privrednog rasta budu nepovoljniji, utičući pritom i na povećanje volatilnosti na međunarodnom finansijskom tržištu i usmeravanje globalnih tokova kapitala od zemalja u razvoju ka razvijenijim ekonomijama. Iako su zbog pojačanih recesionih pritisaka na globalnom nivou, svetske cene nafte i drugih primarnih proizvoda zabeležile pad u prethodna dva meseca, one se i dalje nalaze na znatno višem nivou nego pre godinu dana, pri čemu su cene prirodnog gasa i električne energije na evropskom tržištu u avgustu zabeležile čak nove rekordne nivoe“, naglašava se u saopštenju.
Kako se navodi, znatan rast cena energenata na svetskom tržištu i relativno visoka uvozna inflacija, uz efekte suše na domaćem tržištu i u većem delu Evrope, koji se odražavaju na dalji rast cena hrane, za posledicu ima nastavak rasta inflacije u Srbiji.
„Međugodišnja inflacija u Srbiji je u julu iznosila 12,8 procenata, od čega je oko 70 odsto doprinosa i dalje posledica rasta cena hrane i energenata. Rast uvozne inflacije odrazio se i na rast bazne inflacije (ukupna inflacija po isključenju cena hrane, energije, alkohola i cigareta) koja je u julu iznosila 7,5 odsto međugodišnje, pri čemu je važno istaći da je bazna inflacija i dalje znatno niža od ukupne inflacije, ali i od bazne inflacije u zemljama regiona sa istim režimom monetarne politike. Nižem nivou bazne inflacije nastavlja da doprinosi očuvana relativna stabilnost deviznog kursa u izuzetno neizvesnim globalnim uslovima, kao i usidrena srednjoročna inflaciona očekivanja finansijskog sektora, koja se kreću u granicama cilja“, kaže se.
Prema avgustovskoj projekciji Izvršnog odbora, međugodišnja inflacija će tokom tekućeg tromesečja najverovatnije dostići vrhunac, a zatim će imati opadajuću putanju, uveravaju.
„U smeru smirivanja inflatornih pritisaka delovaće dosadašnje zaoštravanje monetarnih uslova, očekivano slabljenje efekata globalnih faktora koji su vodili rast cena energenata i hrane u prethodnom periodu, kao i niža eksterna tražnja u uslovima nepovoljnijih izgleda globalnog privrednog rasta. U kratkom roku smirivanju inflatornih pritisaka doprineće i donete ekonomske mere Vlade kojima je ograničen rast cena hrane i energenata na domaćem tržištu“, navode iz NBS.
