U periodu od 2016. do 2018. godine Elektroprivreda Srbije (EPS) je u projekte u termoelektranama uložila oko 320 miliona evra, a većina tih projekata rađena je u cilju zaštite životne sredine, izjavio je danas direktor EPS-a Milorad Grčić.
Govoreći na konferenciji „Investicije i zaštita životne sredine – prioriteti EPS-a“ koju je u Kostolcu organizovao Balkanmagazin, Grčić je kazao da je na termoelektranama u toku realizacija projekta vrednih 1,1 milijardu evra, a pripremaju se investicije od 900 miliona evra, koje će, ističe, uticati na smanjenje zagađenja.
Grčić je naveo da elektroprivreda Srbije ne može da se drži samo termoelektrana koje su izgrađene posle Dugog svetskog rata, dodajući da je njima potrebno održavanje, modernizacija, proširenje proizvodnje i kapaciteta, uz zaštitu životne sredine.
„Električna energija je nešto bez čega se ne može i bez čega se tek u budućnosti neće moći. Zbog toga moramo mnogo da ulažemo u elektroprivredu, ali uz poštovanje standarda za zaštitu životne sredine“, rekao je Grčić.
Prema njegovim rečima, EPS u ogranku u Kostolcu sprovodi dva ključna projekta za energetiku stabilnost zemlje prema najstrožim standardima zaštite životne sredine – izgradnja novog bloka Kostolac B3 i vetroparka Kostolac.
Nakon izgradnje bloka B3, kaže Grčić, kop Drmno godišnje će umesto devet miliona tona proizvoditi između 12 i 13 miliona tona uglja.
„Ovo je prvo veliko energetsko postrojenje koje se gradi u Srbiji nakon tri decenije, biće snage 350 megavata“, rekao je Grčić i dodao da je vrednost te investicije 613 miliona dolara.
Osim što će EPS dobiti moderan i efikasan blok, kaže Grčić, on će ispunjavati sve domaće i evropske ekološke kriterijume – imaće ugrađene elekrofiltere, sistem za odsumporavanje dimnih gasova, savremen sistem za transport pepela i šljake, sistem za prečišćavanje otpadnih voda.
Budućnost Kostolca i Požarevca, ističe Grčić, jeste kop „Zapadni Kostolac“ koji se nalazi u selu Dubravica, a gde je otkriveno nalazište od 350 miliona tona uglja.
„Studija ispitivanja nalažišta je u toku, biće uskoro gotova, a benefiti koje ćemo dobiti su ugalj i šljunak koji se tu takođe nalazi i koji je dobar za građevinsku industriju koja jebu ekspanziji“, rekla je Grčić.
Sledeće godine, dodaje on počeće realizacija ulaganja u vrednosti od 100 miliona evra u nabavku rudarske mehanizacije kako bi kop „Zapadni Kostolac“ počeo sa radom.
Direktor za prozvodnju energije u „TE-KO Kostolac“ Nenad Marković istakao je da je drugi važan projekat koji će se gradi u tom gradu Vetropark „Kostolac“, biće, kaže, smešten na oko 90 kilometara istočno od Beograda, a planirano je da ima 20 vetrogeneratora ukupne snage do 66 megavata.
„Rok za izvođenje radova na tom vetroparku je 24 meseca od potpisivanja ugovora sa izvođačima, a vrednost investicije je 96,4 miliona evra. Izgradnja vetroparka finansiraće se delom iz kredita KfW banke u iznosu od 80 miliona evra, gde uračunato i milion evra za konsultantske i ekspertske usluge, a ostatak su sredstva EPS-a“, rekao je Marković.
Ističe da je za taj projekat dobijena građevinska dozvola za izgradnju i status povlašćenog proizvođača eletrične energije, kao i da je raspisan konkurs za izbor izvođača radova.
Govoreći o dosadašnjim ulaganjima u kostolačke elektrane, Marković kaže da je u proteklom periodu investirano više od 388 miliona evra u njihovu revitalizaciju, od čega 65 miliona evra u Termoelektranu A, dok je ostatak uložen u Termoelektranu B.
„Od tih 388 miliona evra, više od 140 miliona evra investirano je u projekte zaštite životne sredine, a tome nije kraj, jer se upravo izvode radovi na projektu smanjenja azotne kiseline na bloku B2, kao i na izgradnji postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Termoelektrani B“, rekao je Marković.
Predstavnik kompanije General Elektrik (GE) Filip Valter kaže da ta kompanija sa EPS-om ima dugu tradiciju saradnje od 45 godina, dodajući da su u poslednjih 10 godina zajedno uspeli da povećanjem efikasnosti i smanjenjem sagorevanja uglja dobiju 220 „zelenih“ megavata snage u termoelektranama EPS-a.
„Srbiju čeka novi talas propisa za zaštitu životne sredine kako bi se uskladila sa Evropskom unijom, zbog toga nastavljamo saradnju sa EPS-om i radimo na smanjenju štetnih gasova“, rekao je Valter.
