Krstanoski: “Cilj nam je da Kostolac postane jedna prava zelena oaza”

Prvi čovek Gradske opštine Kostolac, Serdžo Krstanoski, u prostorijama skupštinske sale, nakon održanog petnaestog zasedanja kostolačke Skupštine na kojoj je usvojen Rebalans 2, održao je konferenciju za medije.

Na konferenciji, predsednik Krstanoski, govorio je o Rebalansu, o raspodeli sredstava, kapitalnim investicijama, kao i o projektu rekonstrukcije drvoreda i ozelenjavanja Kostolca, čija je realizacija već u toku.

Predsednik je istakao da su Rebalansom 2 budžeta, planirani ukupni prihodi i primanja u iznosu od 307.728.083,00 dinara i rashodi i izdaci planirani su u iznosu od 315.754.461,00 dinara, što znači da je planiran budžetski deficit u iznosu od 8.026.378,00 dinara. Ukupan kapitalni transfer u budžetu Gradske opštine Kostolac nakon usvajanja Rebalansa 2, iznosi 122.925.012,00 dinara.

Prema rečima predsednika Gradske opštine Kostolac, Serdža Krstanoskog, ovim Rebalnsom dodatna sredstva odobrena su u iznosu od 11.780.000,00 dinara i to za dotacije kudovima i to za dotacije kudovima 2.700.000,00 dinara, za dotacije sportskim organizacijama 7.000.000,00 dinara, za dotacije verskim zajednicama 2.000.000,00 dinara i 80.000,00 za izradu projekta izmene režima saobraćaja u ulici Bože Dimitrijevića (promena u parkiranja vozila i razmeštanje parking mesta za taksi vozila). Ovim Rebalansom je izvršena i prenamena sredstava u ukupnom iznosu od 11.123.720,00 dinara i to sa projekta „Rekonstrukcija i adaptacija toplifikacione mreže za Selo Kostolac – priširenje na jezero“. Takođe, ovim Rebalansom izvršen je i povraćaj sredstava u ukupnom iznosu od 19.422.009,00 dinara. Radi se o povraćaju u Budžetski fond za zaštitu životne sredine, za projekte koji su završeni, kao i za projekte za čiju su realizaciju zaključeni ugovori. Na prvom mestu ušteda od 15 miliona je bila na javnoj nabavci „Zamena rekonstrukcija i formiranje novog drvoreda na teriotiriji Gradske opštine Kostolac“, ali i na mnogim drugim kapitalnim projektima, koji su realizovani u toku godine, akoji se odnose na širenje toplifikacione mreže, izgradnju fekalne kanalizacije i izradu projektne dokumentacije. Uključeni su i transferi od drugih nivoa vlasti, a to su sredstva u iznosu od milion dinara, to su prihodi od Nacionalne službe za zapošljavanje za sprovođenje javnog rada i uvećana su sredstva na osnovu zaključenih ugovora o dotanacijama.

Prema rečima Krstanoskog realizacija budžeta u 2019. godini biće oko 80% što će biti najveća realizacija od kada je formirana Gradska opština.

Na konferenciji, predsednik je javnost upoznao i sa projektom rekonstrukcije drvoreda i novih zelenih površina, te je istakao da je najveći problem drvored u Kostolcu koji je posađen pre 40 i više godina i nije redovno i adekvatno održavan, nije stručno orezivan, a pojedina isečena stabla nisu zamenjena novim. Grad Požarevac i Gradska opština Kostolac kao neko ko je odgovoran za bolji život naših sugrađana, i koji brinu o zaštiti životne sredine za čistiji vazduh u Kostolcu, u 2017. godini uradili su projekat „Formiranje novog drvoreda“ od strane instituta „Jaroslav Černi“ iz Beograda – projekat su pisali diplomrani inžinjeri pejzažne arhitektura i diplomirani inžinjeri šumarstva .

Između ostalog, predsednik je istakao i da je cilj samog projekta da se za 18 meseci zasadi preko 1700 novih stabala, zatim da se izvadi preko 260 panjeva, oreže preko 160 stabala koji prave problem krovovima zgrada saobraćajnica i ulicama, kao i da se zameni 80 bolesnih stabala.

Predsednik Gradske opštine Kostolac takođe je naglasio da će se formiranjem novog drvoreda dobiti veća površina pod zelenilom sa preko novih 60% na teritoriji naše opštine tako da za Kostolac može da se kaže da postaje jedna prava velika zelena oaza. Takođe, smanjuje se zagađenost vazduha u grada, grad dobija lepši izgled, ali sačuvaće se i bezbednost objekata, saobraćaja i najvažnije građana,

Gospodin Krstanoski je upoznao javnost sa prvom fazom projekta, rekavši da se krenulo sa orezivanjem drveća i sečom i zamenom bolesnih stabala, dok će u drugoj fazi, u martu 2020. godine biti radovi na vađenju panjeva i pripremi za sadnju i sadnja novih sadnica uz adekvatno održavanje i zalivanje sadnica.

Takođe, predsednik Gradske opštine Kostolac na konferenciji je rekao da se početkom marta 2020, planira sadnja 900 novih stabala i to preko 50 različitih vrsta biljaka:

Visoki lišćari: sitnolisna lipa (229), ginko(11), platan (40) ,bela breza (11), leska ,likvidambar (45), srebni javor (1), javor mleč (12), srebrna lipa (9), divlji kesten (64), piramidalna bukva (1), klen (11) ,breza (20), javorolisni platan (12), crveni hrast (4), crni jasen (2), koprivić (14);
Niski lišćari: piramidalni grab (149) ,crvenolisna šljiva (11), Japanska trešnja (3) , žalosni dud (6) , magnolija (5), ruj (3) ,piramidalna šljiva (21);
Visoki četinari: crni bor (17), beli bor (5) , dugoigličava jela (5), omorika (5), čempres (4) , smrča (18), atlaski kedar (8);
Srednji i niskičetinari: tisa (3 ), pačempres (2),tuja (2), ariš (2);
Listopadno šiblje: jorgovan (3),vanhuteova suručika (19) ,patuljasti berberis (1), japanska jabuka (3) foruicija (3) ,siriska ruža (32);
Zimzeleno šiblje: dunjarica (7) ,mahonija (3) kleka (5).

Projektom je predviđeno da će u narednom periodu biti zamenjeno ukupno 126 sadnica, izvađeno 166 panjeva, orezano 153 stabala, a ukupno zasađeno 1744 sadnica i to u gradskom parku, kao i u sledećim ulicama: Nikole Tesle, Veljka Dugoševića, Karađorđevoj, Prvomajskoj, Trudbeničkoj, 7. jula, Nikole Graonića, Porečkoj, Bože Dimitrijevića, Ilovačkoj, Save Kovačevića, Rudarskoj, Trg Bratstva i Jedinstva, Vojvode Mišića, Industrijskoj, Sarajevskoj, 8. marta, Jovana Dučića, Stiškoj i Jadranskoj.

Prvi čovek kostolačke opštine konferenciju je završio naglasivši:

„Samo bih zamolio građane da budu malo strpljivi i tolerantni prema ovome što radimo, nama je cilj da Kostolac postane jedna prava zelena oaza jer ovo predstavlja jedno veliko bogatstvo. Posaditi odjednom preko 1700 novih sadnica, sa preko 50 različitih vrsta biljaka za 18 meseci stvarno nema cenu što se tiče zaštite životne sredine, a sve ovo što radimo, radimo sistematski i planski, za našu decu, za mnoge generacija koje dolaze posle nas.“