13. novembra 2017. godine na 35. Atinskom maratonu učestvovali su i sugrađani, članovi Maraton tima : Nebojša Pućo, Sloba Jotić, Ivan Ajdačić, Ivan Milovanović i Mihajlo Gajić, kao i sugrađanke Aleksandra Milosavljević i Ljiljana Todorović Jovanović.
Izuzetno tešku istorijsku stazu od 42,195 km od maratonskog polja do Atine (sa usponom od skoro 31 km) svi naši maratonci su uspesno savladali i doneli sa sobom finišerske medalje. 
Rekreatvno trčanje je poslednjih godina u ekspanziji u našem gradu i okolini uprkos tome što ne postoje atletske staze i uslovi za treniranje.
Upravo zbog toga je uspeh naših maratonaca veliki i njihovo upisivanje našeg grada na sportsku mapu Evrope je vredno pohvale i divljenja.
ISTORIJA
Ime „maraton“ dolazi od legende o Filipidesu, grčkom vojniku, koji je, prema legendi, trčao od grada Maratona do Atine da javi da su Persijanci poraženi u Maratonskoj bici, a odmah potom izdahnuo. Ne postoje dokazi da se takav događaj stvarno odigrao: prema grčkom istoričaru iz 5. veka pre naše ere, Herodotu, Filipides je u stvari trčao od Atine do Sparte. Legendu da je trčao od Maratona do Atine zapisali kasniji autori, i ona se pojavljuje u Plutarhovoj knjizi O Slavi Atine u prvom veku nove ere. Međunarodni olimpijski komitet procenjuje razdaljinu od Maratonskog bojišta do Atine na 34,5 km (21,4 milja).
Fiksirana dužina od 42,195 km je usvojena 1921, od strane Međunarodne Amaterske Atletske Federacije (IAAF) kao zvanična dužina maratona.
Ideja organizovaanja trke je potekla od Mišela Breala (Michel Bréal), čija je želja bila da se maraton uvrsti u program prvih modernih Olimpijskih igara, održanih 1896. u Atini. Ovu ideju su snažno podržali Pjer de Kuberten, osnivač modernih Olimpijskih igara, kao i Grci.
Od osnivanja modernih Olimpijskih igara, tradicija je da je muški olimpijski maraton poslednje takmičenje u atletskom kalendaru, sa finišem na olimpijskom stadionu, često samo par sati pre ceremonije zatvaranja igara.
Ova tradicija je osnažena mnogo starijom tradicijom na Letnjim olimpijskim igrama 2004, kada se davno uspostavljena ruta od Maratona do Atinezavršila na Olimpijskom stadionu Spiridon Luis gde su se održavale Letnje olimpijske igre 1896.
