Ovu pojavu potvrdio nam je Andrej Nikolić sa ribnjaka u Despotovu, u opštini Bačka Palanka. Prema njegovim rečima, na tom ribnjaku primetno je da je potražnja za ribom sve manja a misli da su i stanja na ostalim ribnjacima u Srbiji veoma slična. Cene riba su za prosečno domaćinstvo visoke, a ribnjaci nemaju kapaciteta da cene spuste.
„Što se tiče slavskih nabavki ribe, ova godina je specifična – osim Svetog Nikole i još nekoliko manjih slava nema posnih slava. Sledeće godine će čak 80 odsto slava padati u vreme posta, pa se sad nekako svi spremaju za tu sledeću godinu, ali šta će biti – ko zna. Veliki postovi su jedini periodi kada se oseti malo veća prodaja, mada se primeti i pad u količini ribe koja se nekada kupovala za taj period i koja se sada kupuje. Sećam se da su ljudi nekada kupovali po 50-60 kilograma ribe, a sada su to sveli na 25 kilograma”, navodi Nikolić i dodaje da se prema njegovom mišljenju u Srbiji generalno malo posti, a da bi oni koji poste cele postove trebalo da odvoje veliku sumu novca kako bi kupili dovoljnu količinu sveže ribe.
„Kod nas na ribnjaku je maloprodajna cena za kilogram šarana je oko 520 dinara, a za kilogram tolstolobika 350 dinara. I to je ljudima skupo, zato će se oni pre odlučiti da kupe zamrznutu ribu po dvostruko jeftinijoj ceni, bez obzira što je ona puna vode”, zaključuje Nikolić.
Iako je za domaćinstva koja pripremaju posnu slavsku trpezu ili se pripremaju za predstojeći Božićni post cena sveže ribe veoma visoka, u ovom ribnjaku kažu da nema naznaka promene i da su takve cene posledica teškog stanja ribarstva u našoj zemlji.
„Po mom mišljenju, proizvodnja ribe je u Vojvodini prepolovljena u odnosu na pet godina ranije. Prvo smo kuburili s tim što je uvoz bio veliki pa nismo mogli da plasiramo našu ribu po ozbiljnoj ceni. Onda skupa hrana, jedan kilogram peletirane hrane sada košta od 60 do 65 dinara, a potrebno je dva do dva i po kilograma te hrane da proizvedete kilogram šarana, znači to je već 120 do 130 dinara za učešće hrane po kilogramu šarana, pa zatim struja koja je ogromna stavka i sve ostale dažbine koje su nam nametnute”, ističe naš sagovornik.
Lošem stanju na ribnjacima prethodila je pojava virusa herpes, koju, kako nam naš sagovornik otkriva, niko ne želi da komentariše. Ovaj virus mogu preneti ptice ili neke vrste korovskih riba koje su na njega otporne, a ukoliko se pojavi, pomor ribe u tom ribnjaku može biti stoprocentan. Kako dalje saznajemo, iz tog razloga su mnogi ribnjaci u našoj zemlji ali i Evropi ostali bez velike količine ribe.
„Smatram da je to najveći razlog što je cena ribe tako velika. Virus se pojavio pre neke tri godine. Po mom mišljenju, to je negde spolja doneto, ko zna odakle, s tim uvozima ribe. Inače, cela Evropa je u problemu, od Češke, Mađarske, Hrvatske do Poljske i Nemačke koje ne mogu da se izbore sa tim virusom. I onda za ono što uspete da proizvedete dignete cenu na 500 dinara pa šta bude”, objašnjava Nikolić i naglašava da u njihovom ribnjaku nije zabeležena pojava virusa, količina ribe koju proizvode je konstantna, ali im slaba rentabilnost poslovanja ne omogućava sniženje cena.
Iako postoji razlika u kvalitetu mesa sveže ribe iz ribnjaka u odnosu na smrznute i uvezene ribe, čini se da je za veću nabavku cena presudna. U nekim slučajevima, smrznute riblje prerađevine ili očišćeni komadi smrznute ribe koštaju i duplo manje od kilograma sveže koja se prodaje u ribarnicama, te je tako veću količinu ribe isplativije kupiti u marketima nego od proizvođača.
