Ministar finansija Siniša Mali rekao je za RTS da je set ekonomskih mera pomoći usmeren ka podizanju životnog standarda građana Srbije.
Zakon o jednokratnoj pomoći roditeljima za decu do 16 godina biće završen u narednih desetak dana. Povećanja plata i penzija su viša od nivoa inflacije, u realnom iznosu čuvamo dohodak, napomenuo je ministar. Za dve godine u zbiru povećanje penzija iznosi 55,8 odsto, istakao je Mali.
Ministar Siniša Mali rekao je, gostujući u Dnevniku RTS-a, da ima novca u državnoj kasi za sve povišice i jednokratne pomoći građanima Srbije.
“Da prođemo kroz set mera koje predstavljaju kontinuitet od kada je korona krenula – kontinuitet naše podrške privredi i građanima i pokazuje snagu naših javnih finansija i odgovornost koju pokazujemo prema građanima”, rekao je Mali.
Naglašava da je set ekonomskih mera usmeren ka podizanju životnog standarda građana Srbije.
“Od prvog septembra idemo sa povećanjem plata u javnom sektoru, za prosvetare, predškolstvo, osnovno obrazovanje, srednje obrazovanje, učenički i studentski domovi – za 5,5 odsto, takođe u tom povećanju biće i medicinske sestre i tehničari i negovateljice u ustanovama socijalne zaštite“, rekao je Mali.
“Dakle, 5,5 odsto već 1. septembra, početak nove školske godine, za njih i za sve ostale u javnom sektoru sledi još jedno povećanje od 1. januara naredne godine od najmanje 10 odsto. Kada pogledate da smo ove godine povećali već plate u javnom sektoru 12,5 odsto, ovo dodatno povećanje 5,5 od 1. septembra, plus ovih 10 odsto – to je ukupno za medicinske radnike, za medicinske sestre, za tehničare, za prosvetu povećanje od preko 30 odsto, a za ostale 24 odsto“, objasnio je Mali.
Pričamo o tome, kako kaže, da moramo da na neki način podignemo životni standard, zbog rastuće inflacije i troškova života.
U realnom iznosu čuvamo dohodak
Inflacija će u proseku ove godine biti oko 10 ili 11 odsto, a povećanje je 24, odnosno 30 odsto, više od nivoa inflacije, u realnom iznosu čuvamo dohodak, napomenuo je ministar finansija.
“Idemo sa povećanjem pomoći građanima da utičemo da se ekonomska aktivnost održi”, rekao je Mali i naveo primer Nemačke koja je u poslednjem kvartalu prošle godine zabeležila pad, kao i u prvom kvartalu, a u evrozoni dva kvartala su negativna, već su u recesiji.
“Mi smo imali pozitivan rast od 0,7 odsto, razmišljate o tome da potrošnja ne padne”, ističe ministar.
Ministar Mali je rekao da je NBS povećala referentu kamatnu stopu da balansira povećan iznos davanja za naše građane.
Indeksacija penzija od 1. oktobra
“Mi ćemo ići sa vanrednom indeksacijom penzija od 1. oktobra, 5,5 odsto, a onda za najmanje 14,5 odsto povećati penzije od 1. janura. Prošle godine povećanje penzija je bilo 5,5 odsto na početku godine. Vanredna indeksacija bila je 9 odsto u novembru, pa 12,1 odsto 1. januara. Sada ponovo vanredna indeksacija 5,5 odsto plus 14,5 odsto, to je u zbiru za dve godine 55,8 odsto”, ukazao je Mali.
To je, kako kaže, potvrda naše borbe za stabilnost i mir i borbe protiv kovida i za privlačenje stranih direktnih investicija.
Ponavlja da je za 55 odsto ostvareno povećanje penzija za dve godine, uz napomenu i pitanje ima li neka zemlja u svetu koja je to uradila.
“Za šest meseci prosečna penzija biće 390 evra. U uslovima najveće ekonomske krize ikada, uradili smo nešto što je neverovatno”, naveo je Mali.
Pomoć za decu
Jedna od mera pomoći i podrške države građanima usmerena je i na roditelje dece mlađe od 16 godina.
Iznos od 10.000 dinara biće im uplaćen između 20. septembra i 1. oktobra, kaže Mali i dodaje da će zakon o jednokratnoj pomoći biti završen u narednih desetak dana.
Ušteda od 85 milijardi dinara
Mali je rekao da smo prošli kroz teške mere fiskalne konsokidacije. Ove godine smo planirali deficit za prvih pet meseci od 120 milijardi dinara, a manjak je 35 milijardi dinara, uštedeli smo 85 milijardi, kaže on.
“Mere ove godine koštaju 23 milijarde dinara, manje od naših ušteda. Ne menjamo plan zaduženja. Deo tog novca iskoristili smo za pomoć poljoprivrednicima, za kapitalne investicije, nijedna investicija nije stala”, istakao je Mali.
Udeo javnog duga u BDP-u je 51,4 odsto, daleko ispod nivoa Mastrihta od 60 odsto, a prosek u Evropskoj uniji je 95 odsto. Tako da, sa te strane, pažljivo vodimo računa o svakom dinaru, zaključio je Mali.
