Slogan ovogodišnje kampanje „Korak u budućnost: prepoznavanje talenata, doprinosa i učešća starijih u društvu”, izabran je sa ciljem da se promoviše doprinos i učešće starijih osoba u porodici, likalnoj zajednici i društvu.
Ciljevi ovogodišnje kampanje su:
Omogućavanje uslova/mera koje utiču na spremnost starijih osoba da aktivno učestvuju, što podrazumeva zdravstveno osiguranje, redovan prihod, pravnu zaštitu i pristup finansijskim uslugama:
- Načini/sredstva za osnaživanja učešća u starosti, uključujući savremenu tehnologiju, obrazovanje i doživotno učenje, pristup informacijama, kao i prevazilaženje barijera koje isključuju ili diskriminišu starije osobe.
- Zahvaljujući boljem životnom standardu stanovništva, kvalitetnijoj zdravstvenoj zaštiti i obrazovanju, kao i kontinuiranom razvoju medicine i farmaceutske industrije, prosečan životni vek ljudi u Srbiji kao i u svetu, iz decenije u deceniju se produžava.
Neophodno je istaći da udeo osoba starijih od 60 godina je u porastu i da se taj trend nastavlja sa jedne strane usled opadajuće stope nataliteta, a sa druge strane usled povećanja dužine životnog veka.
Zdravo starenje je povezano sa zdravljem i načinom života u ranijim fazama života. Naime, gojaznost u periodu adolescencije predstavlja rizik za nastanak hroničnih bolesti u odraslom dobu, kao što su šećerna bolest, bolesti srca i krvnih sudova, maligne bolesti, respiratorne i mišićno-skeletni poremećaji.
Novi izazovi koji prate demografske promene
Očekuje se u budućnosti povećana zastupljenost starih, hronično obolelih i funkcionalno zavisnih osoba. Naime, stare osobe najčešće obolevaju od hroničnih nezaraznih bolesti, kao što su bolesti srca i krvnih sudova, rak i šećerna bolest. Osim toga, stare osobe često imaju više zdravstvenih problema istovremeno.
Takođe, broj osoba koji živi sa invaliditetom je u porastu zbog starenja stanovništva. Naime, skoro 65% svih osoba sa poremećajima vida pripadaju životnoj dobi od 50 i više godina. Ova starosna grupa čini oko 20% svetske populacije.
Na globalnom nivou, mnoge stare osobe su pod rizikom od različitih oblika lošeg i nehumanog odnosa prema njima. Skoro 4–6% populacije starih u razvijenim zemljama iskusilo je neki oblik maltretiranja kod kuće.
Nasilno ponašanje u institucijama uključuje primenu fizičke sile, lišavanje dostojanstva starih (na primer ostavljajući ih u neurednoj odeći) i namerno neobezbeđivanje neophodne nege (razvoj dekubitusa, na primer). Loše postupanje sa starim osobama može dovesti do ozbiljnih fizičkih povreda i dugoročnih psiholoških posledica.
Rizik od demencije naglo raste sa povećanjem godina starosti. Procenjuje se da 25–30% osoba koje pripadaju životnoj dobi od 85 ili više godina ima određeni stepen smanjenja kognitivnih funkcija.
Mnogi veoma stari ljudi gube sposobnost da samostalno žive zbog ograničene pokretljivosti, psihološke ili moralne slabosti ili drugih fizičkih problema.
Mnogima je potreban neki oblik dugoročne nege, što uključuje negu u staračkom domu, gerontodomaćice, pomoć u kući, brigu lokalne zajednice i duži boravak u bolnici.
U kriznim situacijama stari su posebno osetljivi. Naime, oni često ne mogu da pobegnu ili da putuju na dugim relacijama i mogu biti ostavljeni i prepušteni sami sebi.
Zavod za javno zdravlje Požarevac, u saradnji sa domovima zdravlja na teritoriji Braničevskog i Podunavskog okruga podržava i organizuje obeležavanje Međunarodnog dana starijih osoba, sa ciljem da informiše celokupnu javnost da odluke koje ljudi donose o svom životu i zdravlju i navike koje imaju najvažniji su faktor u određivanju njihovog zdravlja i blagostanja.
