Budimo se sa njima, jedemo, spavamo, putujemo, tu su i dok se družimo. Mobilni telefon postao je gospodar naših života. Tako izgleda, sudeći bar po poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku – u Srbiji čak 91,4 odsto stanovništva koristi mobilni telefon. Ukupan broj pretplatnika je oko 9,5 miliona, što je za dva miliona više od broja stanovnika!
– To vodi sve većoj otuđenosti čoveka od čoveka, ali i od samih sebe – tvrdi psiholog Milena Oparnica. – Udaljavanje od sopstvenih potreba i potreba drugih ljudi učiniće nas nesposobnim za empatiju i odsečenim od pravih životnih vrednosti.
Neophodno je, kako kaže, da svi mi, bez obzira na to koliko godina imamo, ovladamo pravilima ponašanja i korišćenja mobilnog telefona u raznim životnim kontekstima.
– Upotreba fiksnog telefona se širila gotovo čitav jedan vek, dok su mobilnom telefonu za to bile potrebne samo dve decenije – kaže sociolog dr Dalibor Petrović. – Prostor za naš društveni i poslovni život dramatično se proširio, a da sa druge strane imamo sve manje vremena za susrete uživo. U takvim okolnostima mobilni telefon postaje jedini izvestan način da dođemo jedni do drugih.
Po rečima našeg sagovornika, “zavisnost” od mobilnih telefona ponajviše govori o našoj potrebi da budemo sa drugima u vezi, ali da problem nastaje onog trenutka kada sama sprava postaje važnija od svoje svrhe, umesto da nas povezuje.
Sve veću upotrebu mobilnih telefona, psiholog Milena Oparnica “opravdava” osnovnom potrebom ljudi da budu prihvaćeni, pripadaju i znače nekome, a mobilni telefoni danas olakšavaju povezivanje ljudi.
– Činjenica da je to u našoj zemlji toliko izraženo govori u prilog vidu borbe našeg čoveka da izađe na kraj sa teškim životnim uslovima – kaže Oparnica. – A u nemogućnosti da priušti sebi neki drugi način zabave i ličnog ispunjenja, razgovor mobilnim telefonom ispada još najjeftiniji način da se izađe iz životne kolotečine.
Kako naša sagovornica kaže, ogroman deo društvenih zbivanja za modernog tinejdžera odvija se preko SMS poruka i društvenih mreža.
– To je postao način na koji mladi danas razgovaraju – objašnjava Oparnica. – Kod nas je to izraženije nego u zemljama zapadne Evrope, jer mladi u Srbiji imaju dužu adolescenciju uslovljenu tranzicijom, nezaposlenošću, padom životnog standarda, poremećenim sistemom vrednosti, prezaštićenošću od strane roditelja i mnogim drugim faktorima.
KRIVI RODITELjI
– Najzaslužniji za to što deca suviše rano počinju da koriste mobilne telefone su njihovi roditelji, a ne drugari – kaže dr Petrović. – Budući da roditelji imaju verovatno ispravan, ali ipak pomalo preteran, utisak da živimo u nesigurnijem svetu nego pre nekoliko decenija, onda taj nedostatak sigurnosti kupuju pokušajem očuvanja kontrole nad životima svoje dece. U tom smislu, mobilni telefon je veoma važna karika u očuvanju tog lanca kontrole.
CRNOGORCI “NAJMOBILNIJI”
Poslednji podaci govore da ipak nismo “najmobilniji”. U Crnoj Gori ima dvostruko više aktivnih SIM kartica od broja stanovnika. I zvanična istraživanja pokazuju da Crnogorci u proseku imaju najviše mobilnih telefona, po stanovniku, na svetu.
