Tromesečna pauza u otplati kredita za sve koji su prihvatili ovu mogućnost Narodne banke Srbije završava se do kraja juna.
Službenici banaka koje posluju na našem tržištu već su počeli da pozivaju klijente i obaveštavaju ih da od 1. jula prestaje da važi moratorijum i da će početi da im pristižu dugovanja na naplatu. Osim najave da se uskoro otplata nastavlja, bankari podsećaju klijente i da će im rate biti uvećane.
Premda je u predstavljanju ove opcije, koju su banke ponudile građanima, od 1. aprila, na osnovu odluke NBS rečeno da kamate za tri meseca pauze neće biti oproštene, mnogo klijenata je iznenađeno promenjenim planom otplate. Prema ovoj odluci, obaveze koje su ušle u moratorujum prenete su na kraj otplate kredita kao nove tri rate, a zbir redovnih kamata preraposređen je na ostale rate, pa će u svim kreditima preostale rate biti uvećane.
Iz NBS napominju i da su banke i davaoci lizinga dužni da bez dodatnih troškova dostave novi plan otplate, sačinjen na način kojim se obezbeđuje potpuna informisanost klijenata o svim elementima obaveza i načina njihovog izmirivanja.
Banke i davaoci finansijskog lizinga su bili dužni da u roku od tri dana od stupanja odluke na snagu, objave na svojim internet-prezentacijama obaveštenja o ponudi moratorijuma – kažu u NBS. – To je bilo najkasnije 21. marta 2020, dok je dužnik imao rok od deset dana od dana objavljivanja da tu ponudu odbije, a ako to nije učinio – smatra se da je ponuda prihvaćena tog desetog dana.
Kada je reč, na primer, o mesečnoj rati stambenog kredita od 300 evra, od čega kamata čini 150 evra, tokom moratorijuma banka će iznos od tri redovne kamate, tih 450 evra, raspodeliti na preostale rate. Kome je do kraja otplate preostalo još 10 godina, mesečni trošak će biti uvećan za 3,75 evra.
Prema primeru NBS za keš redit od 500.000 dinara na sedam godina, a u trećoj godini otplate, nakon tri meseca moratorijuma, rata će biti veća za 310,95 dinara do kraja otplate. Kamata je 9,82 odsto, rata je pre moratorijuma bila 8.320 dinara, a nakon pauze će iznositi 8.631 dinar.
Prema podacima UBS, svega sedam odsto građana i oko 10 odsto privrednika odbilo je mogućnost moratorijuma. Kako kažu, među srednjim, malim i mikro preduzećima, veći je procenat onih koji su prihvatili zastoj u otplati, dok je kod velikih kompanija, taj procenat mnogo manji. Podaci NBS kažu da je zastoj u otplati duga prihvatilo 93 odsto dužnika pravnih lica, dok je moratorijum prihvatilo 94 odsto dužnika fizičkih lica, pišu Novosti.
