Za razliku od meteorologa, seizmolozi ne mogu kratkoročno predvideti izbijanje zemljotresa. Ipak, poznato je koje su “žarišne zone” u Srbiji.
Zemljotres koji je juče ujutru u 3.54 pogodio Albaniju i koji se snažno osetio u celom regionu jedan je od najjačih pored onog iz 1979. godine. Usledili su naknadni potresi, a poslednji jači zemljotres koji je registrovan u Albaniji bio je u 14.05 i iznosio je 4,4 jedinice Rihtera.
Oko 10.20 zemljotres jačine 5,5 jedinica Rihtera pogodio je Hercegovinu. I ovaj potres osetio se u Hrvatskoj i Srbiji. Oko 15 časova zabeležen je potres od tri jedinice.
Najavljeni su i novi udari, a najcrveniji na mapi je upravo Balkan, koji se od jutros trese.
Dežurni seizmolog u Seizmološkom zavodu Srbije Goran Krunić navodi za RTS da tlo u Srbiji jeste mirno, kada je reč o jakim potresima. Dodaje i da seizmička aktivnost ne prestaje.
“Postoje instrumentalni zapisi da se zemljotresi dešavaju u Srbiji, ali, što se tiče osećajnih zemljotresa, poslednji je zabeležen 21. novembra na teritoriji Zaječara, magnitude 2,3 jedinice”, kaže Krunić.
Na pitanje da li seizmolozi mogu da predvide vreme ili lokaciju potresa, Krunić je rekao da je moguće dati samo dugoročnu prognozu.
“Nažalost, seizmolozi nisu u mogućnosti, za razliku od Hidrometeorološkog zavoda, da daju kratkoročnu prognozu. Seizmolozi mogu dati samo dugoročnu prognozu sa velikom stopom ostvarenja. Kad kažem dugoročnu, to je na 10-50 godina”, rekao je Krunić.
Navodi da su poznate žarišne zone, kako u regionu, tako i u Srbiji.
“Žarišne zone koje mogu generisati zemljotres u Srbiji su Kopaonik, Zapadna Srbija, Kraljevo, Kragujevac, Svilajnac, Rudnik, Lazarevac”, naveo je Krunić.
