Agroekonomski analitičar Milan Prostran tvrdi da će, ukoliko se obistine prognoze hidrometeorologa i ni u narednih nekoliko dana ne padne ozbiljna kiša, država pretrpeti veliku štetu, zato što poljoprivreda učestvuje u bruto domaćem proizvodu (BDP) sa oko 10 odsto, a u rodnim godinama i više.
Miroslav Kiš iz Asocijacije poljoprivrednika kaže da je situacija na terenu mnogo gora nego što se predstavlja jer, kako paori odavno upozoravaju, nekih kultura skoro pa uopšte neće biti.
– Ni kiša nam više ne može pomoći. Najviše je stradao kukuruz, u pojedinim delovima zemlje ga uopšte neće biti. Šteta će negde biti stopostotna, a na osnovu toga se radi linearno umanjenje prilikom izračunavanja krajnjeg gubitka, pa ispada da će rod biti manji i do 60 odsto. Neki seljaci će biti potpuno uništeni, a oni koji su obezbedili navodnjavanje imaće prosečan rod – objašnjava Kiš za „Blic”.
Dodaje da su prognoze strašne jer ni soja nije bolje prošla, a ni šećerna repa i suncokret.
– Moramo pogledati istini u oči. Tešimo se da će prinosi nekih kultura, kao što je soja, biti na prošlogodišnjem nivou, ali samo zato što je ona ove godine posejana na većim površinama. Međutim, rod će biti lošijeg kvaliteta, a cena će rasti. Onda se postavlja pitanje ko će moći da je plati. Doći ćemo u situaciju da će soju početi da izbegavaju kao komponentu za dalju proizvodnju i onda ćemo imati još veću štetu – objašnjava Kiš.
Prema njegovim rečima, kukuruz i soja će sigurno poskupeti, jer su sadašnje cene od 18 dinara za kukuruz i 45 do 55 dinara za soju potpuno nerealne.
Isto misli i Predrag Arsić iz Udruženja ratara i poljoprivrednika, koji kaže da bi jedini spas za seljake bio da država proglasi stanje elementarne nepogode.
– U nekim delovima zemlje rod će biti na prosečnom nivou, ali će negde biti potpuno uništen. Nadležni ne moraju da proglase nepogodu u celoj Srbiji, to se može uraditi samo na delovima određenih opština. U slučajevima elementarne nepogode država ima sisteme kako da nadoknadi štetu seljacima. Ukoliko to ne bude slučaj, nadamo se da će država nekim drugim merama, kao što je oslobađanje od taksa za navodnjavanje, umanjenje poreza… pomoći seljaku da se oporavi od ove katastrofe – priča Arsić.
On dodaje da će posledice biti vidljive najkasnije do jesenje setve jer će seljaci biti primorani na redukovanu obradu zemlje sa lošijim semenom:
– Za naše potrebe će biti poljoprivrednih proizvoda, ali ih za izvoz biti neće. I opet ćemo doći u paradoksalnu situaciju, jer nam cene stalno neko diktira. Kada ima manjka, cene se zamrzavaju i čuva se socijalni mir, a kada ima viška, ucenjuju nas da prodajemo jeftinije.
Navodnjavamo 100.000 od dva miliona hektara
Kao i uvek u sušnim godinama, svi pričaju o navodnjavanju, a Prostran kaže:
– Sistemima za navodnjavanje pokriveno je oko 100.000 hektara, od oko dva miliona obradivih površina. Nadam se da ćemo u narednih 10 godina uspeti da obezbedimo navodnjavanje za barem 500.000 hektara, što je minimum da bi sve funkcionisalo u redu – kaže Prostran za „Blic”.
