Na stočnoj pijaci u Požarevcu, koja još odoleva vremenu, nismo zatekli nijednog prodavca svinja i prasića, a kažu nam da je tako bilo i proteklih meseci. “Oterala” ih niska otkupna cena. Iako je “živa vaga” nedavno povećana sa 120 na 350 dinara, a tovnih svinja sa 150 na 200 dinara, njih i dalje nema u ponudi, jer treba da prođe vreme dok se stočari odluče za ponovni uzgoj. Cena jaganjaca, ali i krupne stoke, nikad nije bila niža, pa krava za mužu može da se pazari za 400 evra.
– Već dugo ovde ne viđam ni prasiće, ni svinje. Jeste im cena sad veća, ali retko ko će da se usudi da ih gaji, jer je tržište nestabilno – kaže Živan Stević (83), stočar iz obližnje Lučice.
Neki od stočara u Požarevac dolaze redovno, jer je to jedna od najvećih pijaca u Srbiji. Osim Požarevca, redovno idu i u Kraljevo i Staru Pazovu, jer je i tamo solidna ponuda, mada, kažu, nigde nije tako dobro kao što je bilo pre pet ili deset godina.
Uočavamo kamione i prikolice za stoku sa registracijama mnogobrojnih gradova Srbije, a u ponudi je najviše goveda.
– Danas sam kupio kravu muzaru za 400 evra, a kod kuće imam još 13 grla. Ranije mi se isplatilo da držim bikove, ali sad više ne, jer im je cena svega 1,6 evra po kilogramu, a prošle godine bila je 2,20 – kaže nam Živan, koji, osim brige oko goveda, obrađuje i tri hektara zemlje. Kaže da su i jaganjci jeftini. Svega 260 dinara za kilogram, a isplativo bi bilo da su oko 350.
Na pijaci je bilo i ovaca, po ceni od 1,20 evra za kilogram. Prodavala se i koza sa tri jareta, koja je novog vlasnika dobila za 100 evra.
– Često dolazim na ovu pijacu, jer je jedna od najvećih. Trgujem ovcama i kozama, ali cene su niske, pa mi se to sve manje isplati. Ranije sam trgovao kravama, ali sam odustao zbog visokog poreza, jer na mojih 300 evra, državi moram da dam trećinu – žali se Samir Brahić iz Novog Pazara, koji je ovde kupio kozu rase alpina sa dva jareta za samo 80 evra.
Kupci i prodavci pogađaju se u evrima, a plaćaju u dinarima, jer drugačije ne može zbog izdavanja računa. Cene variraju, kako se ko pogodi, jer se gledaju i starost i težina i kvalitet stoke.
Na nekoliko mesta prodavali su se i konji. Jedan, težak 520 kilograma, prodat je za 350 evra, kako bi novom vlasniku služio za vuču. Među prodavcima i kupcima zatekli smo i njihovog “domaćina” Ljubišu Dinića, upravnika Zemljoradničke zadruge “Jedinstvo” koja gazduje stočnom pijacom.
– Na ovu pijacu dolaze ljudi iz cele Srbije. Ovde sam 25-26 godina, pa zato imam dobar uvid u promet. Ovo danas, za trećinu je manje od nekadašnjeg. Najviše ima krupne stoke – krava, junadi i teladi, malo ovaca i jaganjaca, ali svinje i prasiće niko ne prodaje već duže vreme – konstatuje upravnik.
Na pijaci smo videli i kamione nekih klanica, koje se ovde snabdevaju krupnom stokom. Oni koji žele da otkupe svinje i prasiće, više ne dolaze, znaju da ih neće naći. Zbog toga, klanice koje u svom sastavu nemaju farme svinja, njih nabaljaju po selima, “tražeći” ih po oborima. Stočari kažu da su za pad ponude svinja i prasića krivi i marketi. Ljudi se sve češće odlučuju za kupovinu mesa, a malo ko za celo prase ili svinju.
ZA IZLOŽBE NEMA NOVCA
– Zbog besparice već sedam-osam godina ne održavaju se regionalne i okružne izložbe stoke, što je šteta. U požarevačkom kraju imamo izuzetno uspešne stočare, koji su za svoja grla osvajali najviša priznanja na sajmu u Novom Sadu, ali ovde nemaju gde da ih pokažu, jer za jednu izložbu treba obezbediti oko milion dinara – kaže upravnik pijace Ljubiša Dinić.
PIJAČNINA SE PLAĆA PO GRLU
Cena pijačnine naplaćuje se po grlu. Za krave se plaća 300 dinara, za telad 200, a za ovce 100 dinara. Pre plaćanja pijačnine, proverava se kompletna papirologija svih koji trguju na pijaci. Onaj ko prodaje sopstvenu stoku, treba da ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo, a onaj ko se bavi preprodajom, registrovanu firmu za promet stoke.
