Najdrastičnije reakcije koje su zabeležene na vakcine protiv Korone u Srbiji su 1 slučaj miokarditisa, 2 slučaja perikarditisa, nekoliko sumnji na trombozu, nekoliko alergijskih reakcija, dok istovremeno nije zabeležen nijedan anafilaktički šok, ističu iz Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS).
Pri upotrebi svih lekova i medicinskih sredstava moguća je pojava neželjenih reakcija, i one se uvek prijavljuju Agenciji za lekove i medicinska sredstva (ALIMS), nadležnoj za praćenje svih reakcija na lekove i medicinska sredstva. Detalje o prijavljenim neželjenim reakcijama na vakcinu protiv virusa korona iznela je predstavnica Agencije, Jelena Mitršinović u emisiji RTS Ordinacija.
Kako navodi Mitrašinovićeva, neželjene reakcije na vakcinu se najčešće ispoljavaju neposredno nakon imunizacije, i to u roku od dan ili dva nakon primljene vakcine. Ponovila je ono što su i ranije nadležni isticali – da se najčešće neželjene reakcije ispoljavaju u vidu lokalnih reakcija, kao što su bol, otok, crvenilo i osetljivost na mestu primene.
Osim ovih, dešavaju se i tzv. sistemske neželjene reakcije u vidu povišene telesne temperature, bolova u mišićima, bolova u zglobovima, jeze, drhtavice, malaksalosti, sindroma sličnog gripu i slično.
Gošća RTS Ordinacije podvlači da su to sve očekivane reakcije i da su one prolaznog karaktera, odnosno da traju nekoliko dana, i da se najčešće spontano povlače ili se povuku nakon primene analgetika i antipiretika, odnosno lekova za snižavanje telesne temperature.
Gubitak apetita, svrab, anksioznost – ređe neželjene reakcije
Navela je i neželjene reakcije koje su takođe očekivane, pa time i opisane u osnovnim informacijama o leku ali koje se ređe javljaju:
„To su na primer gubitak apetita, pruritus ili svrab na mestu primene injekcije, zatim reakcije koje su povezane sa anksioznošću, u smislu ubrzanog rada srca, ubrzanog disanja, pa čak i gubitka svesti. Zatim uvećanje regionalnih limfnih čvorova, kratkotrajni porast transaminaza jetre itd. Sve su to reakcije koje se očekuju, ali sa nešto manjom učestalošću u odnosu na ovu prvu grupu najčešćih očekivanih neželjenih reakcija“, dodaje Mitrašinović.
Neželjene reakcije na vakcine, prema rečima Jelene Mitrašinović, prijavljuju najviše osobe ženskog pola, u čak 65 odsto slučajeva , a među njima najčešće one starosti između 18 i 44 godine.
Jedna reakcija na 7.000 primljenih doza
Mitrašinović je iznela ohrabrujuće podatke za sve one koji se i dalje plaše neželjenih reakcija na vakcinu i zato izbegavaju njihovo primanje. Istakla je da je na sedam miliona doza primenjenih vakcina protiv kovida 19 u Agenciji za lekove zabeleženo ukupno 1.169 slučajeva neželjenih reakcija.
„Ako napravimo statistiku u broju prijavljenih slučajeva neželjenih reakcija u odnosu na ukupan broj primenjenih doza imamo podatak da na približno 7.000 datih doza vakcina imamo jednu prijavu neželjene reakcije na vakcinu. To je zaista jedan ohrabrujući podatak za sve naše građane koji su još uvek do sada odlučili da budu nevakcinisani i ja bih volela da ovim podatkom ohrabrimo sve one koji do sada nisu to učinili, zaista realnim podacima koji govore da nema razloga za strah po pitanju neželjenih reakcija na vakcine“, podvukla je Mitrašinović.
Bez najtežih reakcija nakon vakcine u Srbiji
Kao i u celoj Evropi ali i svetu, i kod nas se raspravljalo o najtežim neželjenim reakcijama na vakcinu, pa se zato sagovornica Marije Popović osrvnula i na temu najtežih neželjenih reakcija na vakcinu protiv korone zabeleženih u Srbiji.
„Pre svega bih obratila pažnju na trombotičke događaje, na slučajeve miokarditisa, na alergijske reakcije. Od tog ukupnog broja koji je prijavljen ALIMS-u imamo šest prijavljenih slučajeva tromboze, odnosno tromboflebitisa gde za svaki od tih slučajeva nije utvrđena jasna povezanost sa primenom vakcine“, navodi Jelena Mitrašinović i dodaje da se jedini slučaj prijavnjenog miokarditisa desio nakon primene Fajzerove vakcine, ali da je to takođe naznačeno kao očekivana neželjena reakcija. Miokarditis se pojavio kod 59-ogodišnje žene 15 dana nakon primljene druge doze vakcine, precizirala je.
Gošća RTS Ordinacije navela je i dva prijavljena slučaja perikarditisa i nekoliko slučajeva alergijskih reakcija. U svim situacijama je primenjena terapija nakon koje je usledio oporavak. Rekla je da prijavljenih slučajeva anafilaktičkog šoka nije bilo.
„Ono što je jako važno da kažemo kada govorimo i o ovim mogućim ozbiljnijim neželjenim reakcijama jeste da su to neželjene reakcije koje se dešavaju veoma retko i naša preporuka jeste da građani prate znakove i simptome i da reaguju na svaki simptom koji bi mogli da povežu sa primenom vakcine, a to znači da se blagovremeno obrate svojim lekarima koji su informisani čak i o ovim ozbiljnijim neželjenim događajima kako bi mogli na pravi način i u pravo vreme da reaguju“, posavetovala je farmaceutkinja iz ALIMS-a, Jelena Mitrašinović.
