Odslužio sam vojsku u Ljubljani, počeo sam da puštam muziku sa ploča i to sam radio punih šest godina. Onda se desilo ratno stanje, bio sam mobilisan na ratištu u Vukovaru. Po povratku prijavio sam se za posao u policiji i radio sam u patroli u stanici u Rakovici pune četiri godine. Odlučio sam da napustim policiju.
Otvorio sam igraonicu s fliperima, stonim fudbalom, igricama i od toga sam zarađivao toliko da prehranim porodicu. U jesen 2002. video sam konkurs za vozača u GSP-u Beograd, dobio posao i od tada vozim autobus na liniji 17.
Desi se da moram naglo da zakočim, pa putnici kažu da je to kao po scenariju iz filma. Čujem stalno „vozi, Miško“, ili „kako to voziš, nije krompir“, ali samo se nasmejem i nastavim. Nije ni čudo što je film tako uspeo, toliko raznih ljudi na malom prostoru, to je život – rekao je Nenad Kostić
