Istraživači otkrivaju da je letnje računanje vremena, na koje se prelazi svakog marta, povezano sa ozbiljnim negativnim posledicama po zdravlje.
Bet En Melou, profesorka neurologije i pedijatrije u medicinskom centru Univerziteta Vanderbilt u Nešvilu, i direktorka odeljenja za spavanje je za časopis „JAMA Neurology“ zajedno sa koautorima istraživanja pregledala dokaze koji povezuju godišnji prelazak na letnje računanje vremena sa povećanim brojem moždanih udara, srčanih udara i nedostatkom sna među tinejdžerim.
„Na osnovu opsežnog istraživanja, moje kolege i ja verujemo da je nauka koja uspostavlja ove veze jaka i da dokazi predstavljaju dobar osnov za usvajanje standardnog računanja vremena“, rekla je profesorka.
Nedostatak sna, pogoršanje zdravlja
Prelazak sa letnje računanje vremena vraćanjem sata unazad na standardno vreme svakog novembra je relativno benigno. Iako neki ljudi mogu da se osećaju kao da su izbačeni iz ravnoteže i potrebno im je nekoliko nedelja da se oporave, istraživanja nisu povezala to sa ozbiljnim uticajima na zdravlje, piše The Conversation.
Međutim, pomeranje sata unapred na proleće je teže za telo. To je zato što se osećamo kao da je sedam sati ujutru iako naši satovi kažu da je osam. Dakle, to je dugotrajni prelazak na kasniju jutarnju svetlost na skoro osam meseci, ne samo na dan promene ili nekoliko nedelja nakon toga.
Ovo je posebno primetno jer je jutarnja svetlost dragocena, ona pomaže u postavljanju prirodnih ritmova tela – budi nas i održava našu budnost.
Iako tačni razlozi još nisu poznati, to može da bude posledica uticaja svetlosti na povećanje nivoa kortizola, hormona koji modulira odgovor na stres, ili uticaja svetlosti na amigdalu, deo mozga uključen u emocije.
Nasuprot tome, izlaganje svetlosti kasnije uveče odlaže oslobađanje melatonina u mozgu, hormona koji podstiče pospanost. Ovo može da ometa san i može da dovede do toga da sveukupno manje spavamo, a efekat može da traje čak i nakon što se većina ljudi prilagodi gubitku jednog sata sna na početku letnjeg računanja vremena.
Pošto pubertet takođe prouzrokuje oslobađanje melatonina kasnije noću, što znači da tinejdžeri imaju kašnjenje u prirodnom signalu koji im pomaže da zaspe. Adolescenti su posebno podložni problemima sa spavanjem zbog produženog večernjeg svetla na letnjem računanju vremena. Ova promena u melatoninu tokom puberteta traje do naših 20-ih godina.
Adolescenti takođe mogu da budu hronično neispavani zbog školskih, sportskih i društvenih aktivnosti.
Kratka istorija letnjeg računanja vremena
Kongres je uveo letnje računanje vremena tokom Prvog svetskog rata i ponovo tokom Drugog svetskog rata, i još jednom tokom energetske krize ranih 1970-ih.
Ideja je bila da bi dodatno osvetljenje kasnije popodne uštedelo energiju smanjujući potrebu za električnim osvetljenjem. Ova ideja se od tada pokazala u velikoj meri netačnom, jer se potrebe za grejanjem mogu povećati ujutru tokom zime, dok se potrebe za klimatizacijom takođe mogu povećati kasno popodne tokom leta.
Još jedan argument za letnje računanje vremena je da stopa kriminala pada sa više svetla na kraju dana. Iako se to pokazalo tačnim, promena je veoma mala, a čini se da zdravstveni efekti nadmašuju nižu stopu kriminala.
Posle Drugog svetskog rata, vladama država je bilo ostavljeno da odrede datum početka i završetka letnjeg računanja vremena.
Postavlja se pitanje: da li treba da izaberu stalno letnje računanje vremena ili stalno standardno vreme?
“Moje kolege i ja verujemo da je zdravstvena nauka ipak za uspostavljanje stalnog standardnog vremena”, kaže profesorka.
Standardno vreme je najbliže prirodnom svetlu, sa suncem direktno iznad glave u podne ili blizu njega. Nasuprot tome, tokom letnjeg računanja vremena od marta do novembra, prirodno svetlo se neprirodno pomera za jedan sat kasnije.
“Na osnovu brojnih dokaza da je letnje računanje vremena neprirodno i nezdravo, verujem da bi trebalo da ukinemo letnje računanje vremena i usvojimo trajno standardno vreme”, zaključuje profesorka Melou.
