Užurbano su juče zaposleni u Biblioteci Srpske akademije nauka i umetnosti donosili iz magacina primerke knjiga, sređivali čitaonicu, doterivali izložbenu postavku… Do kasno uveče pripremali su se za današnje svečano otvaranje biblioteke posle višemesečnog renoviranja. Fond sa milion i po knjiga, časopisa i drugih izdanja sada je okružen renoviranim nameštajem, čistim zidovima, lepšim podovima. Gotovo sve je ostalo isto, samo je dobilo novi sjaj.
– To nije malo. Nisu knjige, tada, bile česte kao sad. U srpskom svetu imao ih je poneko, i ponegde – započinje akademik Miro Vuksanović priču o prošlosti biblioteke na čijem čelu se nalazi. – Za prvog bibliotekara je određen Konstantin Bogdanović, a kasnije Đura Daničić.
Od početnih 14 knjiga, Fond je narastao na milion i po primeraka. Najstarije knjige u Biblioteci su “Istorija Rima” iz 1477. i Lukanova “Farsalija” iz 1498. godine. Tu su i dva unikata – Regulament Marije Terezije i zbirka stihova koja se pripisuje grofu Beladinoviću.
– Posebna retkost je lična biblioteka Vuka Karadžića, koja ima samo 55 primeraka. To je jedina celina ostala od velike Vukove knjižnice, koja je uglavnom u Petersburgu, a ostatak je podeljen i jedina sačuvana celina je u SANU – otkriva akademik Vuksanović. – Tamo su tabaci “Srpskog rječnika” na kojima je Vuk, na marginama, upisivao dodatne reči, svojom čitkom ćirilicom. Tu je i njegova biografija na ruskom, sa ispravkama, knjige u kojima su tragovi Vukove crvene olovke ispod odabranih reči ili primedbama sa strane. Sve takve i ostale retkosti su digitalizovane.
Nastavak teksta pročitajte OVDE.
