Naime, stupanjem na snagu novog zakona, nasilnik će od četvrtka imati obavezu da na neko vreme napusti stan u kojem je sa žrtvom živeo.
U tom periodu, žena bi trebalo da se “snađe” i izgradi novi život daleko od nasilnika.
Ipak, ženama koje nemaju novac ili posao da se izdržavaju to nije lako, ali bi činjenica da su i predstavnici Nacionalne službe za zapošljavanje delegirani kako bi pritekli u pomoć, trebalo da pomogne.
Kako je za Tanjug objasnila savetnica za zapošljavanje u NSZ Desanka Mihailović Kovač, ova institucija je još početkom godine potpisala Protokol o saradnji sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u kome su definisane aktivnosti za pomoć žrtvama porodičnog nasilja.
Te aktivnosti se, kaže Kovač, odnose na pomoć pri zapošljavanju takvih žrtava. Ova praksa NSZ će se nastaviti i nakon 1. juna, budući da će savetnici za zapošljavanje intezivirati svoj rad u pomaganju žrtvama porodičnog nasilja.
Procedura je, kako je objasnila Kovač, da nakon što Centar za socijalni rad proceni da je osoba koja je žrtva porodičnog nasilja sposobna za rad, i još ako ona da pismenu saglasnost da je spremna za rad, traženje posla počinje.
“Centar za socijalni rad priprema obaveštenje o procenjenoj potrebi zapošljavanja za konkretno lice koji se dostavlja NSZ i dalje NSZ sprovodi aktivnosti na pružanju pomoći i podrške licima koja su definisana kao teže zapošljiva kategorija, a tu spadaju i žrtve porodičnog nasilja”, precizirala je ona.
Tačno određenog roka za prijavu NSZ nema, ali kako je Kovač rekla, preporučuje se da to bude u što kraćem roku.Na pitanje da li postoji neka određena lista poslova koje bi takve žene mogle da rade, Kovač kaže da to zavisi od ličnih karakteristika i ambicija lica koja traži posao, ali da su poslovi uglavnom u oblasti trgovine, prodaje, nege starih i slično.
“Prvo se na osnovu individualnog razgovora sa savetnicima procenjuje zapošljivost lica, dalje, licu se procenjuje radno iskustvo, nivo obrazovanja, da li ima neka dodatna znanja ili veštine”, kaže Kovač dodajući da se na kraju toga, određuju programi i mere koje bi bile najpogodnije za svaku ženu prema njenim iskazanim potrebama, željama ali i kvalifikacijama.
U NSZ su do sada radili i sa osobama koje nemaju završenu ni srednju, pa čak ni osnovnu školu, ili su prošle kroz neku vrstu traume, ali ni to, kaže Kovač, ne treba da obeshrabri, jer i ti ljudi mogu kroz programe ove istitucije da se usavrše.
“Imaće priliku i da se uključuju u motivacione radionice u cilju pružanja veština za aktivno traženje posla, psihološke podrške, treninzi efikasnosti, imamo niz aktivnih mera politike zapošljavanja”, istakla je ona.
Postoje brojne obuke, kaže, a jedna od popularnijih je obuka za gerontodomaćice.
“Gleda se i zanimanje koje lice poseduje, ali i ukoliko želi da radi na drugim poslovima. Svi raspoloživi poslovi su tu, a u zavisnosti od mogućnosti i motivacije lica za traženjem posla, uzima se u obzir celokupna procena zapošljivosti”, navela je.
Takođe, kaže, važno je reći i da će NSZ posredovati između ljudi kojima bude trebao posao i poslodavaca, kako bi u skladu sa potrebama poslodavaca, mogli i da se obučavaju.
Na pitanje da li ženama koje pretrpe nasilje može da garantuje da će baš svaka od njih da nađe posao kada se obrati NSZ, Kovač kaže da ne, ali da je ta institucija u cilju što većeg zapošljavanje takvih lica, poslodvacima ponudila subvencije ukoliko ih zaposle.
“Ove subvencije se dodeljuju privatnim poslodavcima u jendokratnom iznosu za zapošljavanje lica i kreće se od 150 do 300 000 dinara u zavisnosti od stepena razvijenosti opštine. Tako da, i poslodavcima odgovara da u što većoj meri zapošljavaju te žene”, zaključila je Kovač.
