Vreme je godišnjih odmora, novac se više troši i baš zato treba da obratimo pažnju na to kako čuvamo platne kartice i kako ih koristimo. Banke za avgust najavljuju poskupljenje usluga, a mnoge su uvele naplatu novih naknada i u elektronskom bankarstvu.
Ukoliko ste ne svojom krivicom izgubili platnu karticu i imali iznos na računu do 3.000 dinara, vi snosite troškove. Ukoliko je iznos veći teret snosi banka. Naravno, to važi ukoliko dokažete da niste zloupotrebili karticu ili bili vidljivo nemarni.
Od avgusta banke najavljuju poskupljenje i proširenje naknada za svoje usluge koje će se plaćati. Na primer, više pokušaja za podizanje novca sa bankomata ili neuspelih plaćanja preko interneta i slično.
“Kod bezgotovinskih plaćanja postoji jedna specifičnost, a to je da se vrlo često naknade sa jednog platnog instrumenta, odnosno troškovi i gubitak, preliva na drugi platni instrument. Primer toga, jesu platne kartice inostranih kartičnih sistema gde banke kod tih transakcija generišu značajne gubitke, tu naknadu ne naplaćuju od korisnika, jer i nemaju pravo, tako da oni tu naknadu prenesu na druge platne instrumente ili uvedu neku novu naknadu”, kaže Aleksandar Stanojević, zemenik šefa Sektora elektonskih plaćanja Narodne banke Srbije.
Narodna banka radi na pospešivanju platnih instrumenata koji nose niže troškove. Konkretno Dina kartica i instant plaćanja imaju daleko niže provizije što stvara uslove da se snize troškovi i kod drugih platnih instrumenata.
To je neophodno, jer su banke i pored paketa koji uključuje i neke besplatne usluge, na primer elektronskog bankarstva, počele paralelno da naplaćuju naknade koje nisu bile uključene pri odabiru paketa.
“Za same klijente je bitno da u svakom trenutku budu svesni koje iznose plaćaju na osnovu kojih transakcija, odnosno kojih usluga, i da jednom mesečno pogledaju izvod i da razumeju dobro do poslednjeg detalja šta oni sve to plaćaju. Ideja je ako sve to plaćaju, da ako su suočeni sa većim troškovima kako da smanje troškove unutar paketa ili same banke ili da pak sagledaju koje su moguće alternative”, navodi Mališa Đukić, profesor Beogradske bankarske akademije.
U Americi uveliko rade kompanije koje klijentima poput banaka omogućavaju da u telefonu otvore račun, firmu, da plaćaju i obavljaju posao, ali uz znatno niže troškove.
Povećana konkurencija donosi dobrobit i klijentu i društvu, omogućavajući u celini izbor.
