Novi Zakon o zaštiti potrošača počinje da se primenjuje u ponedeljak. Dejan Gavrilović iz udruženja za zaštitu potrošača “Efektiva” kaže da u novom zakonu postoje dobre promene koje će možda popraviti položaj potrošača, iako su uglavnom kozmetičke.
Cena često više ne garantuje kvalitet – dešava se da se mobilni telefon plaćen nekoliko stotina evra pokvari već prvog dana kupovine ili da se čizme od 25.000 dinara posle samo nekoliko nošenja iscepaju.
Umesto izvinjenja zbog neprijatnosti, brzog rešavanja problema, kako se to uglavnom radi u svetu, trgovci u Srbiji neretko odbiju reklamaciju, pa potrošači troše svoje vreme, novac i živce.
Novi Zakon o zaštiti potrošača, čija primena počinje u ponedeljak, ne može da reši sve stare i nagomilane probleme potrošača. U njemu ima dobrih novina, ali i loših rešenja, kažu u udruženju za zaštitu potrošača “Efektiva”.
Dejan Gavrilović iz udruženja “Efektiva” ističe da u novom zakonu postoje dobre promene koje će možda popraviti položaj potrošača, iako su, kako kaže, uglavnom kozmetičke.
“Promene će neke male trgovce naterati da reklamacije potrošača rešavaju sa većom pažnjom”, smatra Gavrilović.
Kaže da je napravljen spisak prekršaja zbog kojih će tržišna inspekcija moći odmah da uručuje trgovcima prekršajne naloge – ako trgovac neće da primi reklamaciju ili ako ne izda potvrdu o reklamaciji…
“To su sitne stvari koje će možda malo popraviti položaj potrošača, uglavnom kod manjih trgovaca koji neće želeti da ulaze u konflikt rizikujući da im dođe tržišna inspekcija i uruči prekršajni nalog”, objašnjava Gavrilović.
Novim zakonom je predviđeno i uvođenje registra “Ne zovi” – građani koji ne želi da ih telefonom uznemiravaju trgovci moći će da se obrate mobilnom operateru s kojim imaju zaključen ugovor i da od njega traže da budu upisani u registar.
Ipak, Gavrilović kaže da još uvek nije do kraja definisano kako će to funkcionisati jer primena neće odmah početi.
“I sada imamo dobar zakon koji se ne primenjuje”
Dejan Gavrilović ističe da potrošačima na ruku ne ide ono što nije išlo ni kada je postojeći zakon u pitanju – njegova primena.
“Imamo dobar zakon i u ovom trenutku, ali se ne primenjuje. Godinama unazad tražimo vraćanje instituta kolektivne tužbe, da mi kao udruženje potrošača, kada dođe do povrede interesa većeg broja potrošača, to možemo da rešimo u jednom postupku, a ne svako za sebe”, objašnjava Gavrilović.
Kada odgovara na reklamaciju obuće, trgovac može da uradi ispitivanje u laboratoriji i priloži rezultat, međutim istu takvu uslugu potrošačli teško mogu da ostvare u laboratorijama, pa ih iz resornog ministarstva upućuju na angažovanje veštaka. Tako pre odlaska kod sudije postoji vansudsko rešavanje spora.
Gavrilović kaže da je definisano da trgovac kada odbije reklamaciju mora da da obrazloženje, ali sumnja da veći trgovci obuće zapravo ne rade veštačenja već kupuju blanko nalaze i samo upisuju podatke.
Pretpostavlja da su veći trgovci već spremni i za medijaciju koja je uvedena novim zakonom jer je njihova obaveza da se pojave na medijaciji, ali ne i da uspešno reše spor.
“Moja pretpostavka je da će oni doći na medijaciju i reći da su već dali odgovor pri kojem ostaju i onda potrošač opet mora samostalno da rešava problem”, ističe Gavrilović.
