Od 2. avgusta 2026. godine počinje primena novog Zakona o zaštiti potrošača, koji donosi značajne izmene u oblasti reklamacija i ostvarivanja prava na saobraznost robe.
Novi propisi primenjivaće se isključivo na kupovine i ugovore zaključene od tog datuma, dok će se na robu i usluge kupljene zaključno sa 1. avgustom 2026. godine i dalje primenjivati odredbe dosadašnjeg zakona.
Kraći rok za izbor načina rešavanja reklamacije
Najveća promena odnosi se na period u kojem potrošač može samostalno da bira način rešavanja reklamacije zbog nesaobraznosti proizvoda. Prema novom zakonu, taj rok se sa dosadašnjih šest meseci skraćuje na samo 30 dana od kupovine.
To znači da će potrošač u prvih mesec dana moći ravnopravno da bira između popravke, zamene proizvoda, raskida ugovora ili sniženja cene. Nakon isteka tog roka, tokom preostalog dela zakonske odgovornosti trgovca od dve godine, najpre će se ostvarivati pravo na popravku ili zamenu, dok će raskid ugovora ili umanjenje cene biti mogući tek kada za to budu ispunjeni zakonom propisani uslovi.
Uvodi se rok za podnošenje reklamacije
Novo zakonsko rešenje uvodi i rok od dva meseca za podnošenje reklamacije, koji počinje da teče od trenutka kada potrošač sazna za postojanje nesaobraznosti proizvoda. Iako trgovac i dalje odgovara za nesaobraznost u periodu od dve godine od kupovine, potrošač će reklamaciju morati da prijavi u ovom roku.
Istovremeno, produžen je period u kojem je na trgovcu teret dokazivanja da je proizvod bio saobrazan ugovoru – sa dosadašnjih šest meseci na jednu godinu od isporuke robe.
Menja se i definicija saobraznosti robe
Novi zakon detaljnije uređuje pojam saobraznosti i uvodi podelu na subjektivne i objektivne zahteve koje proizvod mora da ispuni.
Subjektivni zahtevi odnose se na ono što je ugovoreno između trgovca i kupca. Roba mora odgovarati opisu, vrsti, količini, kvalitetu i funkcionalnostima koje su dogovorene, biti pogodna za namenu zbog koje je kupljena, a trgovac je dužan da je isporuči sa svom ugovorenom dodatnom opremom, uputstvima za instalaciju, korisničkom podrškom i, kada je to predviđeno ugovorom, potrebnim softverskim ažuriranjima.
Objektivni zahtevi podrazumevaju da roba mora biti pogodna za uobičajenu upotrebu, odgovarati kvalitetu koji potrošač može razumno da očekuje, kao i da bude isporučena sa ambalažom, dodatnom opremom i uputstvima koja su neophodna za njeno korišćenje. U obzir će se uzimati i javne izjave proizvođača ili trgovca, uključujući reklamne poruke, osim u slučajevima predviđenim zakonom.
Trgovac odgovara i za nepravilnu instalaciju
Novina je i to što trgovac može odgovarati za nesaobraznost nastalu zbog nepravilne instalacije proizvoda, ukoliko je instalacija bila deo ugovora ili je do greške došlo zbog neadekvatnog uputstva koje je trgovac obezbedio.
Sa druge strane, trgovac neće odgovarati za određeno odstupanje od objektivnih zahteva ukoliko je potrošač pre kupovine bio jasno obavešten o tome i na takvo odstupanje izričito pristao.
Besplatno otklanjanje nedostataka i nova pravila za raskid ugovora
Zakon potvrđuje da je otklanjanje nesaobraznosti za potrošača besplatno, a u slučaju raskida ugovora trgovac snosi troškove vraćanja robe i dužan je da kupcu vrati uplaćeni novac u zakonom propisanom roku.
Prošireni su i slučajevi u kojima potrošač može zahtevati umanjenje cene ili raskid ugovora. To će biti moguće i kada je nesaobraznost toliko ozbiljna da opravdava takav zahtev ili kada trgovac odbije da otkloni nedostatak ili jasno stavi do znanja da to neće učiniti.
Šta to znači za kupce?
Novi Zakon o zaštiti potrošača detaljnije uređuje pravila o saobraznosti robe i usklađuje domaće propise sa standardima Evropske unije. Iako pojedine izmene, poput produženja roka u kojem trgovac snosi teret dokazivanja i preciznijih pravila o odgovornosti za instalaciju, jačaju zaštitu kupaca, druge – pre svega skraćenje roka sa šest meseci na 30 dana za slobodan izbor načina rešavanja reklamacije – predstavljaju značajnu promenu koju bi potrošači trebalo da imaju u vidu prilikom ostvarivanja svojih prava.
