Prosečna neto zarada u Srbiji za maj 2026. godine iznosila je 118.398 dinara, pokazuju najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS).
U poređenju sa istim mesecom prošle godine, zarade beleže nastavak rasta, kako nominalno, tako i realno.
Prema zvaničnim podacima, prosečna bruto zarada obračunata za maj iznosila je 163.470 dinara, dok je prosečna neto zarada, odnosno plata bez poreza i doprinosa, dostigla 118.398 dinara.
U odnosu na maj 2025. godine, prosečna bruto zarada nominalno je povećana za 9,8 odsto, odnosno realno za 6,1 odsto. Istovremeno, prosečna neto zarada porasla je za 9,9 odsto nominalno i 6,2 odsto realno.
Posmatrano od početka godine, u periodu januar–maj 2026, prosečna bruto zarada veća je za 11,1 odsto nominalno i 8,0 odsto realno u odnosu na isti period prošle godine. Prosečna neto zarada u tom periodu povećana je za 11,3 odsto nominalno, odnosno 8,2 odsto realno.
Medijalna neto zarada za maj iznosila je 93.277 dinara, što znači da je polovina zaposlenih u Srbiji primala zaradu do tog iznosa, dok je druga polovina ostvarila veće prihode. Ovaj pokazatelj daje realniju sliku primanja većine zaposlenih od prosečne zarade, na koju značajno utiču najviše plate.
Zarade u Braničevskom okrugu
Kada je reč o Braničevskom okrugu, Kostolac je i ovog meseca zadržao prvo mesto po visini prosečne neto zarade sa 116.597 dinara. Visok prosek i dalje je posledica velikog broja zaposlenih u energetskom sektoru, pre svega u termoelektrani i kostolačkim kopovima.
Na drugom mestu nalazi se Grad Požarevac, gde je prosečna neto zarada u maju iznosila 112.945 dinara.
Slede:
- Kučevo – 106.133 dinara
- Žagubica – 100.492 dinara
Najniže prosečne neto zarade u okrugu zabeležene su u:
- Golupcu – 91.782 dinara
- Petrovcu na Mlavi – 91.350 dinara
- Žabarima – 90.799 dinara
- Malom Crniću – 91.897 dinara
- Velikom Gradištu – 92.171 dinar
Podaci za maj pokazuju da su razlike u visini zarada između lokalnih samouprava Braničevskog okruga i dalje izražene. Dok Kostolac i Požarevac prednjače zahvaljujući razvijenijoj privredi i energetskom sektoru, u većini ostalih opština prosečna primanja ostaju znatno ispod republičkog proseka, a pojedine sredine beleže i zarade niže od medijalne plate u Srbiji.
