Kamere za merenje prosečne brzine na svakoj naplatnoj rampi nisu dovoljne da spreče vožnju bržu od 130 km/h na autoputu, smatraju u “Putevima Srbije”.
“Vi proverite to što vam ja kažem, vozite slobodno 140 km/h, to što vam ja kažem, pa će da vas neko zaustavi, neki autobus, neki kamion, pa ćete tu voziti oko 100, pa nećete imati veći prosek od 120”, rekao je direktor “Puteva” Zoran Drobnjak.
Osim onih na naplatnim rampama, od proleća će, najavljuju u “Putevima Srbije”, nove kamere za merenje brzine biti postavljene na svakih 20 kilometara, duž auto-puta.
“Šta ako neko dva puta prekorači prosečnu brzinu na istom auto-putu, neko od Niša do Vrčina, neko na kraćoj deonici, od odmorišta do petlje Mali Požarevac. Ne možete biti kažnjeni dva puta za isti prekršaj, pa se postavlja pitanje šta ćemo raditi”, kaže Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja.
Pitanje je i da li je samo brzina uzrok dva lančana sudara, koja su se nedavno dogodila, na auto-putu kod Jagodine. U jutarnjoj gustoj magli završilo je 40 vozila u kojima je poginulo osmoro ljudi, dok je 30 njih povređeno. Da li će se, osim kamera za merenje brzine, ubuduće postavljati i adekvatnija signalizacija koja upozorava na maglu?
“Pa signalizacije ima, postoji za maglu već, najbitnije da se reaguje kad učesnici imaju dobar pregled, pa nalete na maglu, odstojanje, prilagođena brzina”, kaže Drobnjak.
“Takozvana signalizacija za maglu koja postoji sada na našim putevima, nije primerena 21. veku, teška je za primenu, ograničena i malo je teža strancima da se snađu ukoliko ne poznaju srpski ili engleski jezik”, naglasio je Okanović.
Okanović dodaje da bi kamere, osim za merenje brzine, trebalo koristiti i za praćenje stanja naputevima.
Potom bi, putem portala postavljenih duž autoputa, vozače trebalo obaveštavati o vremenskim uslovima, zastojima, nezgodama, ali i o tome koja je prosečna brzina u tom momentu dozvoljena.
