ONI SU PONOS GRADA! Ovako se predstavlja POŽAREVAC!

Pred put u Ljubljanu,imali su zvaničan prijem kod gradonačelnika Baneta Spasovića i njegovih asistenata i predstavili su njihove trkačko-rekreativne biografije u kraćim verzijama. Medalje koje osvajaju samo oni najodvažniji, koji uspeju da stignu do cilja, što i svakako jeste uspeh s obzirom da su rekreativci.

ZAŠTO TRKAČKO-REKREATIVNE?

ONI su pre svega rekreativci i individualci, gde je svako svoj trener i mahom trenira sam i sprema se na svoj način.

Većina njih je za kratko vreme istrčala dosta trka, što maratona, što polumaratona. Požarevac, pored atletskog kluba koji postiže izvanredne rezultate i na koga su ponosni kao građani, ima i veliki broj rekreativaca koji uspevaju da istrče sve te zahtevne trke, na koje su takođe veoma ponosni.

Pored njih, koji su nastupili u Ljubljani, treba pomenuti da je mnogo veći broj onih koji isto tako trče te trke, a nisu bili sa njima.

Baš zbog toga je cilj da se svi okupe i naprave rekreatvno – trkački klub, u kojem bi se uspostavili zajednicki treninzi, organizovala putovanja po našoj zemlji, Evropi, pa što da ne i Svetu, da promovišu trčanje, nas grad i da aktiviraju što veći broj rekreativaca i ljudi koji ne znaju gde će da istroše svoju energiju, da im se pridruže i da zajedno postižu rezultate u vidu istrčanih trka maratona, polumaratona, što je velika stvar za svakog od njih koji nisu profesionalci. Ako neko želi, tu su i jos zahtevnije discipline poput ultramaratona, trail trka, ali je prvo neophodno da priča oko formiranja kluba zaživi.

ONI su predstavljalI naš grad u Ljubljani:

Marija Dragovic, dama koja je počela ove godine da trči veće dužine i ostvaruje izvanredne rezultate u svojoj kategoriji,

Dragan Milić, najiskusniji među njima sa 5 istrčanih maratona i oko 50 polumaratona, zatim

Dejan Aranđelović i Nenad Maksić, momci koji su istrčali preko 10 polumaratona kao od šale i koji su u svakom trenutku u stanju da istrče trku bez obzira na stanje u kome se nalaze,

Ivan Milovanović, koji je ove godine istrčao svoj prvi polumaraton da bi zatim naređao jos 4 trke iste dužine sa ostvarenim rezultatima za kratko vreme, koji impresioniraju sve njih koji su duže u toj priči.

Saša Zebić, momak koji je isto od ove godine krenuo sa trčanjem dužih distanci i koji pokazuje da nema prepreka kada mu je u glavi da prođe kroz cilj i moja malenkost i

Mihajlo Gajic je za URBAN CITY RADIO IZJAVIO DA:

“Krenuo sam ozbiljnijim dužinama da se bavim od proleća 2014. i za sada imam istrčan 1 maraton pod velikim bolovima i 11 polumaratona, od kojih vredi pomenuti drugi najstariji na Svetu,u gradu Košice (zajedno sa Ivanom Milovanovićem) u Slovačkoj, pa polumaraton na Malti.”

Mihajlo je dodao: “Svi smo završili trku bez ikakvih problema, dostojno nosili dresove sa grbom grada Požarevca i u njegovoj boji, na kome smo zahvalni Gradskoj upravi Požarevca koji nas je u vidu dresova i sponzorisao.”

Boravak u Ljubljani je za sve njih bilo jedno iskustvo koje će ostati duboko urezano u sećanjima. Sve je od same organizacije trke, do prelepog grada, kakva je Ljubljana,bilo na najvisem mogućem nivou. Ljubazni meštani su ih dužinom cele trase podržavali, simfonijski orkestri na par mesta pored staze su svirali motivacione taktove svojim instrumentima, deca su pružala ruke da ih trkači dodirnu i bila bi srećna kada bi to uradili, građani su iz svojih stanova iznosili zvučnike i puštali muziku, uglavnom sa tematikom muzike koja podiže energiju kada je čujete.

“Mogu slobodno da kazem da ko trči te dužine, a nije bio u Ljubljani, da obavezno mora da doživi to iskustvo”, priča nam iz srca Mihajlo Gajić.

Mihajlo dodaje da: “Mogu slobodno da kažem da postoji ideja da od sledeće godine i grad Požarevac dobije svoju polumaratonsku trku i tako se pridruži grupi nekoliko gradova u Srbiji koji organizuju takve manifestacije i postane tradicionalna trka.”

To bi za naš grad značilo mnogo, kako na polju turizma, tako na polju promovisanja trkačkog sporta. O toj temi će, nadam se, u skorije vreme biti vise priče, ali o tom po tom.