Prvog dana avgusta staje otplata svih kreditnih rata, dugova po kreditnim karticama, kamata na dozvoljene minuse, i traje do 30. septembra.
Građani koji ne žele da imaju dvomesečnu pauzu u otplati svojih dugova, obavezno moraju banku o tome da obaveste, jer moratorijum – baš kao i prošli – automatski važi za sve dužnike. Poseban oprez dužnicima je potreban kod dozvoljenih minusa, jer bi moglo da se dogodi da im u oktobru sa računa budu skinute čak tri kamate!
Moratorijum nije besplatan. Iako pauza u otplati kredita, koju je NBS omogućila i za avgust i septembar, znači da dužnici tokom ta dva meseca ništa neće plaćati bankama, redovne kamate, ugovorene prilikom potpisivanja ugovora o kreditu – moraće da se plate.
Za razliku od kredita gde se te kamate raspoređuju na preostale rate, a rok otplate produžava za period moratorijuma, kod dozvoljenih minusa situacija je drugačija i neoprezne dužnike može mnogo da košta.
Poučeni iskustvom iz prošlog moratorijuma, korisnici dozvoljenih minusa, ukoliko mogu da namiruju kamatu na ovu vrstu pozajmice, ne bi trebalo da koriste moratorijum za to.
Naime, dužnici koji su stalno u minusu u avgustu već treba da plate dve kamate – jednu iz tekućeg meseca i jednu iz maja meseca kada je bio moratorijum na sve zajmove, pa i dozvoljene minuse.
Sada, pošto novi moratorijum važi za avgust i septembar, a nastavak otplate dugova kreće od oktobra, postoji opasnost za korisnike minusa da im upravo u ovom mesecu bude zaračunata još jedna kamata na minus!
To bi, praktično, izgledalo ovako:
Dužnici koji iz minusa ne izlaze, u avgustu već plaćaju dve kamate na korišćenje ove pozajmice – jednu za tekući mesec i jednu za korišćenje minusa u maju tokom prethodnog moratorijuma. Kada na snagu stupi novi moratorijum, a ovaj dužnik prihvati da ga koristi i za minus – u oktobru će, po ovoj šemi, plaćati i – treću kamatu – jednu tekuću za oktobar, jednu za avgust iz drugog moratorijuma, i jednu za maj iz prvog moratorijuma.
U svakom slučaju – dužnik koji ne želi da ima pauzu u otplati rata, mora svojoj banci da javi da ne želi moratorijum.
Takođe, moguće je da dužnik prihvati moratorijum za kredit, a da ga ne prihvati za kreditnu karticu i dozvoljeni minus, već kako mu odgovara.
Rokovi i načini odbijanja moratorijuma
Banke su, prema propisima koje je donela Narodna banka Srbije, dužne da građanima, poljoprivrednicima, preduzetnicima i privrednim društvima do 31. jula 2020. godine ponude zastoj u otplati obaveza – moratorijum.
To obaveštenje biće objavljeno na internet stranici svake banke.
“Ukoliko dužnik u roku od deset dana od dana objavljivanja obaveštenja o ponudi, tu ponudu ne odbije, smatraće se da je ponudu prihvatio”, ističu u NBS.
Taj rok će, kako se očekuje, za većinu banaka biti do 10. avgusta.
Međutim, čak i ako “probije” ovaj rok, čime dužnik praktično automatski prihvata moratorijum, on od njega može da odustane bilo kada tokom njegovog trajanja.
Dužnik može da odbije ponudu o moratorijumu elektronskim putem, putem redovne pošte, putem telefona ili u poslovnim prostorijama banke i to u roku od deset dana od dana objavljivanja obaveštenja o ponudi, ali i da odustane od primene moratorijuma tokom njegovog trajanja, zahtevajući to od banke ili uplatom u celini dospele, a neizmirene obaveze.
“Ako se dužnici naknadno opredele da odbiju moratorijum i nakon 10. avgusta, moći će da odustanu od moratorijuma bez bilo kakvih posledica, tj. biće u istoj situaciji kao da su banku na vreme obavestili da ne prihvataju moratorijum”, ističu u NBS.
